tag:blogger.com,1999:blog-84878035873014905052024-02-08T02:48:20.508+01:00СањаоницаУ свету одшкринутих корица књиге+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.comBlogger122125tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-68268098462472644932019-02-09T15:27:00.001+01:002019-02-09T16:10:46.661+01:00О Вавилонском супермаркету Моме Капора<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Савремени француски економиста и есејиста Пол Жорион, размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_20.html" target="_blank">о поробљености демократије финансијама</a>, приметио је како је ”демократија дефинитивно везана, уколико не самим финансијама као таквим, онда, без икакве сумње, влашћу коју новац поседује”. У наставку мисли, он проницљиво доказује оно што нам је историја већ доказала, а то је да ”незинтересованост или било какво одсуство реакције може довести до трагедије.” Ову трагедију ми већ деценијама окушамо. О томе на само њему својствен начин торжествено јасно, питко и одмерено говори наш врсни новинар, сликар и писац Момо Капор (8. април 1937 - 3. март 2010) у <a href="https://www.delfi.rs/knjige/8046_ispovesti_knjiga_delfi_knjizare.html" target="_blank">Исповестима</a> које попут ножа прецизно просецају нашу историјску причу.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiJcq_q6HETpGqNsf9BNnCziTJTr93O1SEu7eklKZHnUR4egDXz94K_d3I5a8ZaZtRmupr3FwwKbcOlXr44rKHGRRTL-y4D-2tXzsWk39kOJdif-ZVE8XRkiTW1U6s4ezxspFw8NlV5G_BC/s1600/momo111.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="823" data-original-width="1600" height="329" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiJcq_q6HETpGqNsf9BNnCziTJTr93O1SEu7eklKZHnUR4egDXz94K_d3I5a8ZaZtRmupr3FwwKbcOlXr44rKHGRRTL-y4D-2tXzsWk39kOJdif-ZVE8XRkiTW1U6s4ezxspFw8NlV5G_BC/s640/momo111.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Трагичне размере ове свеопште поробљености друштва у којем живимо не оставља тумачима, него прима на своја плећа, удише сопственим плућима и истаче кроз само њему својствене линије пера. ”Узимам живот онакав какав је”, бележи Момо.</div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">За разлику од оних који воле нека друга времена и чезну да су живели у тим временима и који сматрају да је било боље некада, ја сматрам да сваки човек има своје време и да не може да га бира. То време је за мене било најозбиљније, најдраматичније и, уопште, најбоље време. И за време бомбардовања ми смо се дружили, живели боље, присније и људскије него што живе Швајцарци или Швеђани. Важан је живот, све његове манифестације, као и схватати да живимо у земљи препуној догађаја, узбуђења, непредвидивости, стресова, несрећа, турбуленција... али зато имамо бар осам живота за разлику од оног једног досадног који има, рецимо, банкарски чиновник у Берну.</span></div>
</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Момо Капор попут Светислава Басаре који пружа <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_19.html" target="_blank">поглед са ивице</a> урања у поноре наше историје, носи је на сопственој кожи и о њој пише оно што је њиме у метежу збивања прострујело, а толико је тога прострујало, да се чини да се његове Исповести морају више пута и из више различитих углова прочитати. Прочитати и упити, сачувати, понети са собом далеко од заборава, због себе и због неких будућих генерација које ће угледати светлост дана међу нама, са нама и после нас. Можда најтежи редови ових исповести односе се на године рата, на те бомбе које падају на нас из оних светова које смо волели и чије смо идеале и сами величали. Како измирити љубав и све оно што чини њено одсуство? Са ким смо и против кога ратове на крају водили? Момо Капор даје један од најпроницљивијих одговора на ово наше и не само наше судбоносно питање. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjxCzyI5rRCiQSLzg7uSnEWP6lIeGOSrlcJQOFMrfydq6gq20I7rgS7opnehxc5u5dfeknHYn332F-G8tTKl2to0q_Apjye_CrMGj2bc7bUiYc3GqR8DA6QVIBf306_fY2X0gSli6Vjv4AC/s1600/3aa74d07940610217942ff2589bdbf44--nebo-inner-child.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="314" data-original-width="237" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjxCzyI5rRCiQSLzg7uSnEWP6lIeGOSrlcJQOFMrfydq6gq20I7rgS7opnehxc5u5dfeknHYn332F-G8tTKl2to0q_Apjye_CrMGj2bc7bUiYc3GqR8DA6QVIBf306_fY2X0gSli6Vjv4AC/s640/3aa74d07940610217942ff2589bdbf44--nebo-inner-child.jpg" width="481" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Наиме Момо Капор је мишљења да смо ми ратове водили са ”пенкалима”.</div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">”Уби нас пенкало”. Нас је заиста убило пенкало. Ми нисмо изгубили рат, ако смо га изгубили, због своје неспособности. Нови светски поредак прави нови ред у овом делу света на Балкану. Он прави нову Вавилонску кулу, ја бих рекао Вавилонски супермаркет, и мора да поруши градове, села, гробља, споменике; раскрчује тај терен за неки нови тип живота. Он жели да уведе унификацију, да заборавите порекло и ко су вам били преци. Они то раде немилосрдно и против тога смо се ми борили храбро до краја, али против тога је немогуће добити битку.</span></div>
</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Остаје питање, да ли је изгубљена битка уједно и изгубљен рат. На ово тешко питање можда нећемо ми одговарати, али га засигурно остављамо будућим поколењима у аманет. Надајмо се да неће имати да пишу, попут Капора, <i>Хронике изгубљеног града.</i><br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">Оно што је страшно у читавој тој ствари јесте то што смо и ми и наши непријатељи изгубили своје родне градове због мапа које су цртали страни људи којих се то не тиче и који их нису ни видели. Те мапе цртали су неки старци који желе да направе савршен свет, који ће бити ефикаснији, кориснији, можда и праведнији. Али, тај потез њихове руке, којим је цртана граница, и тим потезом одсечено нечије гробље, нечија кућа, река, изазвао је страшну несрећу коју они нису ни видели. Ја као писац не бавим се ни политиком ни геостратегијом, нити о томе знам ишта. Али, знам о последицама тога. Најистинитија реченица изговорена је на крају рата, када је један страдалник у егзодусу из Сарајева рекао: ”Уби нас пенкало”. Ја сма је записао у <i>Хроници</i> и тако је сачувао од заборава.</span></blockquote>
</div>
<div style="text-align: justify;">
Изванредне <a href="https://www.delfi.rs/knjige/8046_ispovesti_knjiga_delfi_knjizare.html" target="_blank">Исповести</a> Моме Капора препоручујемо да прочитате у целини, а прочитано можете допунити и дубоким размишљањима већ поменутог Светислава Басаре<a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_19.html" target="_blank"> о погледу са ивице</a>, размишљањима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/01/blog-post_24.html" target="_blank">из дана у дан Дарка Танасковића</a> или пак <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/02/blog-post.html" target="_blank">о поигравању са постојањем Бертрана Вержелија</a>.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-64272616644980587102019-01-26T17:44:00.000+01:002019-02-05T18:00:54.191+01:00Момо Капор у част усмених књижевника<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/07/blog-post.html" target="_blank">"Све док нам се неко обраћа, умрети је немогуће"</a>, забележио је Кристијан Бобен созерцавајући величанствено надахнуће којег је носилац вечна књижевност. Сличног става био је и нама савремени, а ванвремени Момо Капор (8. април 1937 - 3. март 2010) пишући о посебној врсти усемних књижевника унутар корица које уоквирују његову изванредну и пажње вредну књигу <a href="https://www.delfi.rs/knjige/8046_ispovesti_knjiga_delfi_knjizare.html" target="_blank">Исповести</a>. </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj9p6MiHB4kkoHaeZMAHvwxZ2eKlms7BXbaFch1MRNoTCVhaC4zMXzOeBm2Vc9V5MLQ8_jbbny-FswDR22VgVdeLxqwOqSIGa7ogyexxvpCCprsBUUhiBGGMR-VNKXvzUypZhtq4HRRM3q0/s1600/Momo-kapor-glavna-970x610.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="610" data-original-width="970" height="402" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj9p6MiHB4kkoHaeZMAHvwxZ2eKlms7BXbaFch1MRNoTCVhaC4zMXzOeBm2Vc9V5MLQ8_jbbny-FswDR22VgVdeLxqwOqSIGa7ogyexxvpCCprsBUUhiBGGMR-VNKXvzUypZhtq4HRRM3q0/s640/Momo-kapor-glavna-970x610.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Размишљања о значају усмене књижевности започиње следећом опаском:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Многи учени људи сматрају да је усмена књижевност престала да постоји са Гутенберговим открићем штампе, па тадашње усмене књижевнике погрдно називали кафанским интелектуалцимам јаловим духовима или једноставно - промашеним људима.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Но ови књижевници су управо супротност томе, они су "со Београда", ти људи који су своје књиге исписивали по столњацима и салветама, а уместо у корице увезивали их састављањем столова или их можда попут паришког побратима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/08/blog-post_17.html" target="_blank">Жан-Мари Кервича хватали у лету</a>, који је у једној од њих забележио: "ја не пишем, ја се шетам са оба своја срца у двама ми рукама попут кофера духовности."</div>
<div style="text-align: justify;">
Једино је њима, овим усменим књижевницима, полазило за руком, бележи Капор, да се</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">довину до неслућених висина чистих литерарних чуда у једном блеску, док су летели за својом плавом птицом говорећи у дим, без страха од подозривог мишљења јавности, без бриге за сопстеном славом, неспутани интерпункцијом, без тегова одштампаног слова око ногу, неукоричени и ослобођени свирепих граница маргинем док су им фусноте летеле око лампе.</span> </blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjPWqTeBK5eIPfgT87U5ZsaEMgyFv-ntNCkaOY0RwzJ2rjtcOZXJPKYkov-aJts3WET9tLdXnrf93xckGe4qJ0hJalLDzrjIT9_SHzLixzCfEsTYy-X2S7MOgOLXLiLmp_IrHivs3f9n_PU/s1600/momo-kapor+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="489" data-original-width="736" height="424" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjPWqTeBK5eIPfgT87U5ZsaEMgyFv-ntNCkaOY0RwzJ2rjtcOZXJPKYkov-aJts3WET9tLdXnrf93xckGe4qJ0hJalLDzrjIT9_SHzLixzCfEsTYy-X2S7MOgOLXLiLmp_IrHivs3f9n_PU/s640/momo-kapor+%25281%2529.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Једино су они, наставља Капор,</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">расипали дарежљиво свој таленат не остављајући ништа за сутрашњи данм без брига за следећу надељу, први у месецу, за нову годину и све године што стижу, за старост... А када је један од мојих најдражих усмених књижевника отишао заувек са своје излизане столице у углу покрај врата кафане "Код два вола" у Сарајеву, чинило се да недостаје најмање две хиљаде људи.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Ти трагачи за <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_29.html" target="_blank">речју која васкрсава</a> о којој је тако блиставо лепе редове срочио Франсуа Касинжена Треведи, </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">посејали су отровна зрнца свог заразног духа - шарм расипника којима није до уметности, те дечје игре којом се играју одрасли; нису давали и пола луле дувана да стекну углед у улици, граду, да добију пензију, одликовање или награду за животно дело. Презирали су признања, уметничко лицемерје, дрхтање над пламичком успеха, а више од свега - хијерархију у уметности на коју никада нису хтели да пристану, причајући ноћима и ноћима смешне случајеве најпознатијих људи, свлачећи их са њихових мермерних постамената, топећи заразним смехом бронзу од које су били изливени њихови споменици.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
За све оне који су попут Моме Капора имали прилику да се огреју о реченице ових духовних горостаса у помоћ призивамо Капорове редове:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Знате, Лена, рекао сам, понекад желим да им се захвалим за све шта сам чуо од њих, за све оне давне ноћи пуне маштарија и вина, али не знам ни кад су се родили, ни када умрли, ни шта су били по занату, сем што су умели да говоре као нико после њих. Иза њих су остале сако речи погубљене по ноћобдијским годинама, расејане по нама који марљиво записујемо и исписујемо њихове звездане трагове.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити изваредним редовима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/07/blog-post.html" target="_blank">Кристајана Бобена о вечној књижевности</a>, <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_29.html" target="_blank">Франсуа Касинжена Треведија о речи која васрксава</a> или пак <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/08/blog-post_17.html" target="_blank">Жан-Мари Кервича о лутајућој књизи</a>. Књигу Моме Капора <a href="https://www.delfi.rs/knjige/8046_ispovesti_knjiga_delfi_knjizare.html" target="_blank">Исповести. Аутографски роман</a>, препоручује да прочитате у целини. </div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-4840217116545108422018-12-15T17:23:00.000+01:002018-12-17T11:50:56.435+01:00Оливје Клеман о љубави као темељу бића<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Савремени француски писац, <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/blog-post_18.html" target="_blank">Кристијан Бобен, за светост је рекао да је она та ”која нас спречава да постанемо лешеви пре времена”</a>. И додао како је и њена носталгија делатна, јер собом носи осећај пуноће живота: ”осећај да бисмо наједном могли оживети - волети, помагати, лутати, изгубити”. Тим духом прожети су и изванредни редови Клеманове уводне студије у дело изванредног и дубоког француског теолога, руског порекла, Павла Евдокимова, <a href="https://www.amazon.fr/Dosto%C3%AFevski-probl%C3%A8me-mal-Paul-Evdokimov/dp/2915831823" target="_blank">Достојевски и проблем зла</a>. </div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Оливје Клеман</b> (17. новембар 1921 - 15. јануар 2009) је у изванредном предговору Евдокимовљевој тези о Достојевском и проблему зла изнедрио најлепше редове Павлове тезе о љубави као основу постојања. Оној љубави за коју је <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/blog-post.html" target="_blank">Дејвид Вајт записао да не жели да буде именована како би остала најузвишенијом уметношћу свакога од нас</a>.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgt9L5gIuFEtt5tK-kjlfw4w39V2fT8sPt46U6W3NwUTtxCiqUsXmenhxtt_eRJwKiz1A0uYsAy9BINEKf1k-EvXB2x67WDBs4MME5wXWr8viF68nYdjWrCDvhO9h9TErd7S4ep9BUqytNS/s1600/olivier_clement_1297007a.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="288" data-original-width="460" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgt9L5gIuFEtt5tK-kjlfw4w39V2fT8sPt46U6W3NwUTtxCiqUsXmenhxtt_eRJwKiz1A0uYsAy9BINEKf1k-EvXB2x67WDBs4MME5wXWr8viF68nYdjWrCDvhO9h9TErd7S4ep9BUqytNS/s640/olivier_clement_1297007a.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Светост представља ”надетично стање”, благодаћу преображен живот делатном љубављу. А делатна љубав је наука за себе. То није никаква анархија, стапајућа спонтаност. То је уметност, лично откривење, непрестано творење у саображавању Христовом лику и његовој лепоти, у откривању у свакоме човеку истоветне лепоте, оне по лику Божијем. </span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<i>Amo ergo sum</i> темељ је поимања човека према Фјодору Михаиловичу Достојевском једнодушно оцењују Вјачеслав Иванов, Павле Евдокимов и Оливје Клеман.</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Потврђујући своју љубав, човек потврђује и постојање предмета своје љубави. (...) Волим, дакле учествујем у љубави, према томе, Љубав јесте. <i>Amo, amor</i>: волети, бити вољен, и можда би требало рећи да је за човека откровење да је Богом завољен, оно што је од суштинског значаја или још пре оно што је суштинско. (...) Бити значи волети и бити вољен... Бог воли сваког човека на само њему својствен начин, само њему знан, и та љубав управо твори његово биће и његову личност.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Као што би то на изванредан начин исказао и <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/01/blog-post_19.html" target="_blank">Иван Иљин у мајчином писму за Божић: ”Ко воли, његово срце цвета и мирише; он поклања своју љубав баш као цветић свој мирис.” </a>Односно, постаје једно са љубављу. Прочитано можете допунити и изванредним редовима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_22.html" target="_blank">Џона О’Донохуа о сродним душама</a>, <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2016/04/blog-post.html" target="_blank">Кристијана Бобена о томе зашто љубав није жртва</a> или пак <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_4.html" target="_blank">Дејвида Вајта о томе шта боли при растанцима</a>. </div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-51357757439313437842018-12-05T17:52:00.000+01:002018-12-05T17:54:29.617+01:00Клајв Стејплс Луис о вечности и будућности<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
"Време које опажамо је попут времена нашег властитог живота. Пролазно је. Оно што је непролазно јесте "време" вечног живота", записао је Арво Парт, естонски композитор, размишљајићи <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/10/blog-post_22.html" target="_blank">о уметности као спони времена и вечности</a>. Француски философ, Пол Рикер је са своје стране приметио како је <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_11.html" target="_blank">вечни живот "најпре једна категорија садашњости"</a>. Истоветног мишљења је, као што ћемо у наставку видети, и чувени британски писац и академик <b>Клајв Стејплс Луис</b> (29. новембар 1898 - 22. новембар 1963).</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhTU9dr13UkuiO_706ENvDVyhMQD0doIAKYj4S4lOpbRHWwhw16SQcenma8jlUx5P1ehCSfcvXMmZfE4IY85mVbJIxK1KoHalnYuVSF9TPBtofaQDfXhRl-qMUbQ7A7NQWKZl0dbpU1Dekx/s1600/cs-lewis_si.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="480" data-original-width="640" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhTU9dr13UkuiO_706ENvDVyhMQD0doIAKYj4S4lOpbRHWwhw16SQcenma8jlUx5P1ehCSfcvXMmZfE4IY85mVbJIxK1KoHalnYuVSF9TPBtofaQDfXhRl-qMUbQ7A7NQWKZl0dbpU1Dekx/s640/cs-lewis_si.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
У изузетној књизи <a href="https://www.amazon.fr/Tactique-diable-Lettres-v%C3%A9t%C3%A9ran-tentation/dp/2356140271/ref=asc_df_2356140271/?tag=googshopfr-21&linkCode=df0&hvadid=106815966481&hvpos=1o1&hvnetw=g&hvrand=6465067057141989493&hvpone=&hvptwo=&hvqmt=&hvdev=c&hvdvcmdl=&hvlocint=&hvlocphy=9056139&hvtargid=pla-221379750001&psc=1" target="_blank">Ђавољева тактика. Писма ветерана искушења искушенику</a>, Клајв Стејплс Луис реч даје старом, прекаљеном демону који своје богато искуство поверава свом синовцу новајлији. Скрутејпл, искусни демон, предлаже Вормвуду, младом демону, озбиљну стратегију подривања вере једнога тек крштеног хришћанина. Како би у томе успео, кроз тридесет и једно писмо, он му износи најразличитије суптилности људске душе и колико тога лажног се у ствари крије иза њених тобоже добрих и племенитих намера. </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjYyLzabmN22xh0zgfihS3gsR8GGyvSD22p3mVXkaeFvUyQqCBY8jKwBK7gdGLEHoaSUj8njjRM3jt2hQwKac9UQm55CX6j9g_MZTnW66F_ar3VrK0kINlGpk6Rulwa3OeMpnpw4ka-vKhG/s1600/ob_7bfed5_51ohcaj1s5l-sy344-bo1-204-203-200.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="145" data-original-width="275" height="336" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjYyLzabmN22xh0zgfihS3gsR8GGyvSD22p3mVXkaeFvUyQqCBY8jKwBK7gdGLEHoaSUj8njjRM3jt2hQwKac9UQm55CX6j9g_MZTnW66F_ar3VrK0kINlGpk6Rulwa3OeMpnpw4ka-vKhG/s640/ob_7bfed5_51ohcaj1s5l-sy344-bo1-204-203-200.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Оно што ипак Скрутејпл у скоро сваком од писама са тугом и огорчењем признаје јесте да су сви адски демони апсолутно немоћни пред безусловном љубављу Божијом и његовом неисцрпном способношћу да опрости. Сходно томе, оно што дефинише ад јесте радикално неразумевање љубави. </div>
<div style="text-align: justify;">
Како се љубав Божија провлачи кроз наше опитовање времена и вечности К. С. Луис описује у петнаестом Скрутејпловом писму Вормвуду:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Људи живе у времену, међутим наш Непријатељ их је определио за живот вечни. Због тога, чини ми се, он толико настоји да они вазда буду свесни две ствари: вечности и тог исечка времена који назива садашњим тренутком. Јер садашњи тренутак јесте она тачка у којој се време дотиче вечности. Наиме, само у садашњем тренутку људи могу доживети нешто што је налик ономе што наш Непријатељ окуша од реалности узете у њеној целости: то је за њих јединствена прилика да окусе слободу и спознају реалност. То је разлог због којег Непријатељ и жели да се они баве било вечношћу (што у бити значе да се баве њиме), било садашњим тренутком, тако што би размишљали о њиховој вечној заједници са њим или пак њиховом вечном раздвајању од њега, или пак о томе како да испуне оно што им савест диктира у датом тренутку или да прихвате да од данас понесу крст свој, отворе се за благодат и заблагодаре за радост која им је у току дана причињена.</span></blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgh8lFw5CMgv81mvbso77eb1UveaRFs10oC3gW93qixy5jZqWpnB-m1Nf6B1oV7Xenz4RuAlZV5ZwRRrWMWBNtx2u2gpNNeMocZD9O0tKqnxA5LPghcQ8rOuD6kSGFyg4JFF30OB4HLmPkP/s1600/download.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="199" data-original-width="253" height="502" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgh8lFw5CMgv81mvbso77eb1UveaRFs10oC3gW93qixy5jZqWpnB-m1Nf6B1oV7Xenz4RuAlZV5ZwRRrWMWBNtx2u2gpNNeMocZD9O0tKqnxA5LPghcQ8rOuD6kSGFyg4JFF30OB4HLmPkP/s640/download.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Попут Кристијана Бобена који исписује праву <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/09/blog-post.html" target="_blank">оду животу који пролази</a> или <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post.html" target="_blank">Антонија Блума који живот сагледава кроз окно вечности</a>, тако и овај изванредни британски писац са таквим луцидним хумором представља најтананије поре нашег односа према тајни живота. Врашки је човека везати за прошлост, примећује он, али је још демонскије везати га за будућност. </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Већ услед саме биолошке нужности, све њихове страсти усмерене су у том правцу, тако да им и сама помисао на будућност ужари како страхове тако и наде. А с обзиром да им она остаје непозната, а нагонећи их да размишљају о будућности, пажњу им тако заокупирамо непостојећим стварима. Једном речју, будућност је од свих ствари које познајемо најмање слична вечности. То је највремешнији део времена. Јер прошлост је утврђена и као таква више се не креће, а садашњи тренутак је сав обасјан зракама вечности. Због тога смо и развили читав систем идеја какав су еволуционизам, хуманизам или комунизам, који сви одреда велике наде заснивају на будућности, у самој сржи временитости. Због тога се, између осталог, и већина порока укорењује у будућности. Благодарност се окреће прошлости, а љубав садашњости. Док страх, тврдичлук, амбиција и пожуда гледају ка будућности. </span></blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIMcv5OEmoxqfMqRSp6zJIFKVE387dJGtkUVb3Tsgk81BDpaZc960Ye0mG8MxdJXDoqRzTJpD0M1bD81r7tyx-B9VZV0oBaRyh2tNvZ1_Lq3RPSX0aiM9BYvJuE96fVYAlkds2k7GnheCx/s1600/ob_4338a9_p1030122weighingscalesofjustice.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="260" data-original-width="346" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIMcv5OEmoxqfMqRSp6zJIFKVE387dJGtkUVb3Tsgk81BDpaZc960Ye0mG8MxdJXDoqRzTJpD0M1bD81r7tyx-B9VZV0oBaRyh2tNvZ1_Lq3RPSX0aiM9BYvJuE96fVYAlkds2k7GnheCx/s640/ob_4338a9_p1030122weighingscalesofjustice.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Попут Ети Хилесум која <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/07/blog-post.html" target="_blank">о животу говори кроз огледало смрти</a> правећи тако важну разлику између представе и реалности, у истом духу и К. С. Луис записује:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Тачно је да и Непријатељ жели да се људи постарају о будућности - али само онолико колико им то омогућава да већ сада осмисле оне активности са којима ће се неминовно сутра суочити. Та обавеза предвиђања јесте један од задатака којим се морају позабавити у садашњости. Иако је будућност та која им доставља материјал, тај задатак, као и сви остали, ствар су садашњег тренутка. Међутим, (...) Непријатељ напросто не жели да људи исувише буду заокупљени будућношћу; да у њој пребива сво њихово благо. Но то је оно што ми желимо. Његов је идеал да човек који је цео дан радио у корист потомства (уколико је у томе садржано његово призвање), пошто је посао обавио, растерети дух и небесима препусти бригу да урађено узведу до благословеног краја, а да се он са своје стране препусти смирењу и благодарности ономе што би требало да одликује садашњи тренутак. Оно што ми желимо, међутим, јесте човек обремењен сопственим мислима о будућности, опседнут визијом предстојећег земаљског царства или претњом наступајућег ада на земљи што ће га нагнати да прекрши Непријатељеве заповести намењене садашњости и не би ли, како ми то од њега очекујемо поверовао, што сигурније задобио једно или што боље избегао ово друго, веру на тај начин залажући на успех или неуспех онога чему никада неће видети исход. Да, ми желимо генерацију која ће махнито бити у потрази за опсеном, која никада неће бити часна, благонаклона нити испуњена тренутком, већ ће сваки непатворени дар садашњег тренутка користити као потрошно средство које ће полагати на олтар будућности.</span></blockquote>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити изванредним редовима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_30.html" target="_blank">Марка Мартела о вртларевом призиву</a>, <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/01/blog-post_27.html" target="_blank">Жана Онимуса о поетском као носталгији за конкретним</a> или пак <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/02/blog-post.html" target="_blank">Бертрана Вержелија о поигравању са постојањем</a>. Такође можете проћитати и његове надануте редове <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_19.html" target="_blank">о љубави, умиљењу и сећању</a>. У сваком случају, срдачно препоручујемо читање ове изванредне књиге Клајва Стејплс Луиса у целини. Ми ћемо се свакако вратити овим дубојим редовима <a href="https://www.amazon.fr/Tactique-diable-Lettres-v%C3%A9t%C3%A9ran-tentation/dp/2356140271/ref=asc_df_2356140271/?tag=googshopfr-21&linkCode=df0&hvadid=106815966481&hvpos=1o1&hvnetw=g&hvrand=6465067057141989493&hvpone=&hvptwo=&hvqmt=&hvdev=c&hvdvcmdl=&hvlocint=&hvlocphy=9056139&hvtargid=pla-221379750001&psc=1" style="text-align: justify;" target="_blank">Ђавољеве тактике. Писмима ветерана искушења искушенику</a></div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-19784098264762493812018-11-23T13:39:00.000+01:002018-11-23T13:45:58.056+01:00Исидора Секулић о тајни општења<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Франсуа Касинжена-Треведи је размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_29.html" target="_blank">о снази речи</a> приметио како се ми у суштини веома мало служимо речју у најпунијем њеном смислу и самим тим мало или готово уопште јој и не служимо. "Јер када бисмо заиста разменили Реч, бележи овај бенедиктински монах, песник и вајар, уместо што остајемо коректно једни наспрам других", она би задобила, повратила снагу која јој је и својствена, снагу васкесења. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Враћајући се на ове веома дубоке и надајнуте мисли Касинжена-Треведија, сетих се оних дивних редова <b>Исидоре Секулић</b> (16. фебруар 1877 - 5. април 1958) из <a href="https://www.amazon.com/Isidora-Sekulic-Odabrana-dela/dp/1519534930" target="_blank">Одабраних дела</a>, где својим непомућеним оком срца задире у најмрачније поре на превојима наших понекад тако тешких тишина, ћутања и речи. Јер <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/08/blog-post_7.html" target="_blank">срце је то, као што изванредно наглашава, Томаш Шпидлик, које општи са Духом истине</a>. И оно увек зна, чак и онда када сва сазнања преваре.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7uJxI6ViVj-x82tzpE1uZMc6YlOnfrPxM-2ur_ZWOt1FZwv0I417SRVymIYTW4WNJiAClUCDO-ke1FKxbRVEUwhz-H118eqa0cut_xPe5gqCo2pIzLVIIefzCDu5TXwXa0VPr4sV9_q0B/s1600/isidora_featured.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="604" data-original-width="1150" height="336" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7uJxI6ViVj-x82tzpE1uZMc6YlOnfrPxM-2ur_ZWOt1FZwv0I417SRVymIYTW4WNJiAClUCDO-ke1FKxbRVEUwhz-H118eqa0cut_xPe5gqCo2pIzLVIIefzCDu5TXwXa0VPr4sV9_q0B/s640/isidora_featured.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Попут Рилкеа, за којег пише да је "<a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/01/blog-post_18.html" target="_blank">дотерао до оног светлог светачког сиромаштва, из којег, Божијим чудом, тече моћ даривања, најбогатијег и најчистијег давања</a>", тако и нама, из својих и само њој знаних дубина, Исидора исткива предиво тајне општења које је средиште нашег пораза или бивања у истини са собом, другима и светом:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Једно тужно вече ми је у памети: седели смо поред отворених прозора и гледали у ведар простор и даљину. У нама су живели само нерви и слутње и притискивала нас је нека општа слутња у бескрвност и чудно нам је било како се руже још црвене. Мртве су биле на полицама моје књиге и свесно и у боловима је венуло цвеће које иначе не слути смрт и без страха и отпора умире. Покушавали смо да разговарамо али је оно главно увек западало међу речи и ми смо најзад заћутали; слушали смо како коњске копите звече по калдрми у округлој мелодији и гледали како голубови круже око голубињака и димњака и како пси трче у кругу за својом сенком на месечини. Ти си први прекинуо тишину, али си говорио на неки нов и необичан начин: неке опрезности је било у твојим речима, неке послушности у твојим гестовима, неког стишавања у твојој жеђи, неког опадања у твојој мржњи. Нешто те је згазило и стегло и давило пркос твоје крви. Те вечери ја сам много разумела и много изгубила. Тебе је једнога дана изненадио ласкави шум и ти си разабрао да је то множина људи која иде за тобом и пева песму твојих мисли, и тада си први пут застао и први пут си заповедио своме ћутању да говори и први пут си пожелео да се вратиш и будеш тамо где си био, и од тога доба све чешће застајеш на једном истом месту јер ти се допада да светлиш, и од тога доба се стеже круг око тебе јер си пожелео да те људи воле. Затворио си у круг буну свог живота и белу мисао међу очима и верујеш у круг среће у кругу. Не волиш више разобимљеност и скок у помрчину. Враћаш се јер хоћеш да си међу људима и над дубином свога ћутања дижеш мост од речи. Зар не видиш да си раздрљио своју светињу и пустио да се око ње скупи круг будала и злочинаца? Сув и незанимљив и мали је сада задатак за који живот хоћеш да дадеш и неодређено је оно што на плећима носиш и твоја борба је као битка лептира који опијен пада у круг својих мртвих другова, у чијем средишту је отров баналне георгине.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Ове изванредне Исидорине редове можете допунити размишљањима Дејвида Вајта <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/blog-post.html" target="_blank">о неименовању љубави</a> или <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_4.html" target="_blank">о томе шта боли при растанцима</a>, Џона О'Донохуа <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_22.html" target="_blank">о сродним душама </a>или пак Антуана Сент-Егзиперија <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_8.html" target="_blank">о компасу пријатељства</a>. Топло препоручујемо да Исидорина <a href="https://www.amazon.com/Isidora-Sekulic-Odabrana-dela/dp/1519534930" target="_blank">Одабрана дела</a> прочитате у целини.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-47877851718786719332018-10-30T18:16:00.002+01:002018-10-30T18:16:54.472+01:00Лоран Гунел о девет типова личности<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Савремени француски психоаналитичар, Серж Тисерон, <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post.html" target="_blank">понирући у тајну човекове емпатије и сагледавајући њену моћ и снагу</a> осликао ју је као неку врсту комплексног брода са којим мање или више успешно пловимо кроз воде живота. У време у којем влада <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/10/blog-post_18.html?m=0" target="_blank">хипериндивидуализам</a>, онако како га на изванредно суптилан и проницљив начин анализира Никол Обер као урушавање структура друштвеног удружења, али и духовних структура унутрашњег живота, неретко води великим бродоломима, како појединаца тако и друштава у којима се они формирају. </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjNpr6meX8J2EZ_co-t2fdKRPqBnk5epXra2yG-ynSPDhe9cqAaWT_Ylt8-1NPB8mSt-RjWiCigRorYBy2Kb-P_lY5BPPLPwQpkcsSpO5TuhX4aa2gpB7befZ8eZ6H1Hb8R8mCsu_iK8OGZ/s1600/Laurent-Gounelle-le-marchand-de-bonheur.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="581" data-original-width="1000" height="370" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjNpr6meX8J2EZ_co-t2fdKRPqBnk5epXra2yG-ynSPDhe9cqAaWT_Ylt8-1NPB8mSt-RjWiCigRorYBy2Kb-P_lY5BPPLPwQpkcsSpO5TuhX4aa2gpB7befZ8eZ6H1Hb8R8mCsu_iK8OGZ/s640/Laurent-Gounelle-le-marchand-de-bonheur.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Како би избегао <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/10/blog-post_17.html?m=0" target="_blank">замке униформисаног познања</a> о којима тако јасно и недвосмислено пише Бернар Стиглер, савремени француски писац <b>Лоран Гунел </b>(10. април 1966) нас кроз форму романа уводи у тајне познања личности чије је научне основе у модерно доба оставио Карл Густав Јунг, а пре њега, далеко пре њега, анализирали древни мудраци, философи и пустињаци. </div>
<div style="text-align: justify;">
Избегавајући форме научних студија, њихове садржаје и домете познања, одлучује се да пренесе кроз језик приповести. Слично Ерику-Емануелу Шмиту и његовој <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_3.html?m=0" target="_blank">ватреној ноћи</a>, тако и Лоран Гунел се романом <a href="https://www.amazon.fr/Je-promets-libert%C3%A9-Laurent-Gounelle/dp/2702165508" target="_blank">Обећавам ти слободу</a>, креће пут самоспознаје.</div>
<div style="text-align: justify;">
Опна између маске и личности веома је танка. Неретко тешко спознатљива и нама самима који се пробијама од једне до друге. Како се од маске кретати ка личности? Древно је питање. Вечно. Питање на које можда и не би било пожељно одговорити или барем не коначно одговорити. Осврти на њега, кроз историју, не изостају. Данас они боје и оплемењују наше поимање човека. </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmuAgAW3hRWxXlvIImpira4J9rVNm2rCtHNTprUPqgZ1Y2ehg3tKKIOZ1cIgjUWPZLX0co40aS8O62OB1UKGmNZ4r8HqlxmNmCCtiwHVTdingeXh0pE7klCgpZS9501v68Vdp6wzTKeQul/s1600/bal-masqu%25C3%25A9-Silencio-660x438.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="438" data-original-width="660" height="424" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmuAgAW3hRWxXlvIImpira4J9rVNm2rCtHNTprUPqgZ1Y2ehg3tKKIOZ1cIgjUWPZLX0co40aS8O62OB1UKGmNZ4r8HqlxmNmCCtiwHVTdingeXh0pE7klCgpZS9501v68Vdp6wzTKeQul/s640/bal-masqu%25C3%25A9-Silencio-660x438.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Пошто је напустио позив економисте за који га је предодредила породична традиција, Лоран Гунел се окренуо унутрашњем призиву и пошао ни сам не знајући тачно где. Вероватно ка ономе што бисмо данас назвали потрагом за собом. Са тог пута, шаље писма у облику књига. Знак пажње. Каменчиће на путу до куће. Од тада се романи нижу. Један за другим. Увек подједнако занимљиви.</div>
<div style="text-align: justify;">
Из цивилизацијског наслеђа, овај пут, извлачи предање нитријских пустињака.Кроз лик Сибиле Ширдон суочене са пословним неуспехом, преваром, издајом, раздвајањем, али и радошћу, задовољством и љубављу, аутор преплиће девет различитих типова личности или пре начина изграђивања односа према себи и животу кроз које је спроводи Оскар Фирмин - учитељ древне мудрости.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjNH3DF7U-UVBbcinX4U5SZ-zPpsKzZ2rYa3PsgJTNOAB1Exo1LW1rtxvEUvwi4JtAjyTqQI33bvqjTe0UcZuLvpvCXdLw_JeSR1uVjMc2GeH3XR4GkRX9HMBi1vCyDmiEHMRROzAuP8118/s1600/Evagre-Pontique-gravure-Jean-Raphael-Sadeler_0_728_598.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="598" data-original-width="728" height="524" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjNH3DF7U-UVBbcinX4U5SZ-zPpsKzZ2rYa3PsgJTNOAB1Exo1LW1rtxvEUvwi4JtAjyTqQI33bvqjTe0UcZuLvpvCXdLw_JeSR1uVjMc2GeH3XR4GkRX9HMBi1vCyDmiEHMRROzAuP8118/s640/Evagre-Pontique-gravure-Jean-Raphael-Sadeler_0_728_598.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Дакле, уколико променити личност не мења ништа, где је онда решење? Ослободити је се како би се постало оним што стварно јесмо? Чисто биће, без илузија, без страхова?</span></div>
<span style="color: #0b5394;"><div style="text-align: justify;">
- У бити, да. (...) Речено се своди на прелазак из тамнице личности на слободу бивања собом.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Затвора?</div>
<div style="text-align: justify;">
- Личност нас заглибљује у илузије, бриге и страхове који нас вуку дну, спречавају да заиста будемо оно што јесмо. Када смо под искључиво њеним утицајем, постајемо њеним робом, затвореником. (...) Ориген, који је надахнуо Евагрија, тим поводом је, у III веку, записао: ”Настојао сам да постанем слободним, да се ослободим терета тог ропства и дођем до слободе.” Да бисте постали оним што стварно јесте, наставио је; да би сте открили оно што јесте, потребно је да се постепено ослободите сопствене личности.</div>
<div style="text-align: justify;">
Слушала сам са неповерењем. Његови ставови косили су се са свиме што сам до сада имала прилику да чујем и научим. Били су готово узнемирујући.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Напредујући тим путем крећемо се од пакла до раја.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Зар не претерујете?</div>
<div style="text-align: justify;">
- Када смо под јармом властите личности, живот постаје пакао: с једне стране имамо оне који се боре, са друге су они који се подређују, једни трче за успехом, други у њега не верују, једни се отуђују, други постају овисни од мишљења трећих, једни себи забрањују да ослушкују шта им срце говори, други се потпуно предају страстима.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Ови последњи су можда најмање незадовољни!</div>
<div style="text-align: justify;">
Оскар Фирмин одмахну главом.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Слобода се не састоји у томе да радимо оно што желимо када то желимо и када нас страсти на то нагоне. То наиме не води ничему, односно, води властитом самопоробљавању. Слобода, значи допустити себи да спроведемо у дело наше најдубље пориве не бивајући за то потакнути патњама које нам намеће наша личност.</div>
<div style="text-align: justify;">
- А како прелазимо од пакла до раја?</div>
</span></blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4GILmQF8NDx4ThI5eQThp_G3K0ytWHSiCSDijbktE44b3jUNJCrgOAMPJvofZeMuHWAhrzuzFtISkxGulheEmSbQT3mezq3SpMZVjk6OI4YUOlO9oJcJd_zXboGExC-XRIW9Hx7DCh45C/s1600/usJkNWtjczBruggyXKkwMfW9DLEjLmg2q4D41Gk8jnA.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="570" data-original-width="760" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4GILmQF8NDx4ThI5eQThp_G3K0ytWHSiCSDijbktE44b3jUNJCrgOAMPJvofZeMuHWAhrzuzFtISkxGulheEmSbQT3mezq3SpMZVjk6OI4YUOlO9oJcJd_zXboGExC-XRIW9Hx7DCh45C/s640/usJkNWtjczBruggyXKkwMfW9DLEjLmg2q4D41Gk8jnA.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Према тумачењу имагинарног лика Оскара Фирмина, а могли бисмо рећи - иако се то у тексту Лорана Гунела нигде не помиње - теорији индивидуације Карла Густава Јунга - велика грешка се састоји у томе што сопствену личност поистовећујемо са сопством, те да не можемо бити ништа друго до оно што нам наша личност намеће. Велика грешка је због тога што нас такав један став спречава у напредовању. Наиме, уколико на тај начин себи приступимо, онда је истина да не можемо променити оно што заиста јесмо, а да са том променом и сами не нестанемо. Ако прихватимо поистовећеност са сопственом личношћу онда морамо бити спремни да прихватимо и да су ствари онакве какве јесу и да су такве какве јесу уклесане за цео живот и непроменљиве. Само што наша личност нисмо ми сами. Напротив, реч је о читавом менталном и емоционалном склопу који нас удаљава од нас самих. Личност је, објашњава Оскар Фирмин</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">као пар наочари који искривљују реалност; које вам враћају лажну слику о вама и свету и које условљавају ваше реакције на један, не увек примерен, начин. Ви нисте ваше наочари и самим тим њихово скидање не мења оно што јесте, напротив: помаже вам да сагледате реалност вашега бића као и реалност света у којем живите.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhc0vWnzq3oSWc8KjIlEp3o8S3Ze5lK9kJHRugQv8gzzRfQE2zLQLfvkfZPPhz_cWDjYdR4gIsk3qhW3j6MEEX7sdkVkG79_9JhX4mqrhjOIKmbEOBr2OrUXfZiiSNwQDhbhZ-otCpl0V8G/s1600/tumblr_mownisFC2Y1s1fji4o1_1280.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="600" data-original-width="770" height="498" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhc0vWnzq3oSWc8KjIlEp3o8S3Ze5lK9kJHRugQv8gzzRfQE2zLQLfvkfZPPhz_cWDjYdR4gIsk3qhW3j6MEEX7sdkVkG79_9JhX4mqrhjOIKmbEOBr2OrUXfZiiSNwQDhbhZ-otCpl0V8G/s640/tumblr_mownisFC2Y1s1fji4o1_1280.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А како скинути те наочаре?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Не скидају се одједном, али можемо настојати да им се стакла која деформишу наше виђење временом истање. То је оно што називам личним растом. Развијајући се као личности, постепено прелазимо са стања пакла где деламо вођени искључиво својим илузијама које су узроци патње и искривљеног погледа на свет на стање раја где смо сасвим своји, ослобођени илузија, са јасним погледом на нас саме и на свет. при чему наше опхођење и понашање постају производом наших избора, а не условљених реакција које нам диктирају наша погрешна расуђивања и несвесни страхови. Напредовати је исто као што и померити курсор; као дугме које инжењер звука помера од дна ка врху не би ли појачао звук. Када напредујемо, померамо курсор са самог дна где живот живимо у паклу, ка врху, тамо где се налази рај. Реч је дакле о постепеној градацији. Што више напредујемо ка врху, постепено се ослобађамо филтера и механизама личности, постајемо све сретнији. </span></div>
</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Попут Бертрана Вержелија који <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/10/blog-post.html?m=0" target="_blank">о бивању срећним бележи</a> пише као о радости спознаје да смо живи и да се крећемо путем раја, тако и Лоран Гунел кроз лик Оскара Фирмина тврди да се напредовање од пакла до раја ретко кад одвија линеарно. Јер,</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">када доживите нешто изузетно стресно, тада углавном осетите како вас нешто вуче дну и увлачи у ваше устаљене болне схематизме. Насупрот томе, када се заљубите, ваша се личност природно губи и несвесно пројављујете оно што је у вама најлепше. Није ту реч ни о каквој стратегији којом се прикривају мане, већ о томе да вас ваша љубав уздиже ка висинама. Лични развој може вас узвести ка таквом начину постојања, које онда постаје устаљеним</span>.</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Питање остаје: како се опредељујемо за такав један развој? Како прелазимо из пакла у рај? Лоран Гунел на то питање одговара ослањајући се на теорију енеаграма коју неки аутори повезују са учењем Евагрија Понтијског, а које су 70-их година прошлог века развили Гурђијев и Успенски створивши од њега неку врсту секташког приступа човеку. Остављајући по страни ова искривљења, Лорен из ове теорије извлачи оно што сматра да може бити од користи личном развоју човека. Према овој теорији постоји девет типова личности у чијој основи се крију несвесни страхови, чије препознавање и превазилажење помаже да се сваки од њих оствари. Ево на који начин их Лоран Гунел представља: пошто укаже на несвесни страх од којег сваки тип личности пати, говори и о начину његовог превазилажења и постизања остварене личности.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUFS0tn8y2sXGcYn_s4DiCHROV95JBscQaWBrAEIrCHcQzV7XC7cJuGt9gujt18E3W4Bfl5NLWX025jHK9t3Ok3ip7s5Kge1ZvXKWHLvKIb0PfjPCdYALq4Tmp1PhsTpI273U7tbwalJ-3/s1600/300px-Enneagram.svg.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="300" data-original-width="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUFS0tn8y2sXGcYn_s4DiCHROV95JBscQaWBrAEIrCHcQzV7XC7cJuGt9gujt18E3W4Bfl5NLWX025jHK9t3Ok3ip7s5Kge1ZvXKWHLvKIb0PfjPCdYALq4Tmp1PhsTpI273U7tbwalJ-3/s1600/300px-Enneagram.svg.png" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Уколико поседујете тип личности 1, прети вам пакао лоше каналисаног перфекционизма који ће вас начинити раздражљивим и непријатним за окружење. Ваша личност, наиме почива на несвесном и апсолутно неоснованом страху - илузији - да сте лоша и неморална особа. Тај вас страх нагони да се непрестано побољшавате. Тај порив израста у перфекционизам који с временом настојите да примените на све аспекте живота, чак и оне најбезначајније, што чини да се непрестано суочавате са судом и страхом да не почините грешке. Настојање да побољшате себе као и све оно што вас окружује постаје фиксацијом и ви временом почињете да се поистовећујете са унутрашњим гласом који строго кажњава сваку вашу ману. (...) Кључ вашег развоја састоји се у одвајању од овог унутрашњег гласа; да научите да разликујете његове добре и лоше стране како бисте потом били у стању да расуђујете. У животу ћете се остварити онда када вашу наклоњеност перфекционизму усмерите само на оно до чега вам је заиста стало и што самим тим заслужује вашу пажњу и труд. То расуђивање ће вам донети мир и ослобађање од свих других планова. (...) Али то није све. Постоји тајна како се у томе успева. Тајна се састоји у томе да успете да се сагледате у светлу остварене особе.</span></div>
<span style="color: #0b5394;"><div style="text-align: justify;">
- Не разумем.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Поменуо сам оно што називам рајем, оно стање када вам се живот чини лак и сретан, када вас је унутрашњи развој ослободио оклопа личности.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Да.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Да би се напредовало у том правцу, користећи се кључем који сам вам предао, тајна се састоји у томе да не заборавите оно на шта ћете наликовати онда када будете доспели у тај ”рај”, када се будете ослободили страхова ваше личности.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Зашто?</div>
<div style="text-align: justify;">
- Зато што уколико желите да напредујете усмеравајући вашу пажњу на оно што код вас не ваља, ваше грешке или све оно што указује на то да имате још много тога да учините, ће вас вући дну, враћати вас назад и отежавати вам напредовање. Док уколико поглед будете усмеравали ка циљу, ка тој оствареној верзији вашег сопства, ка ономе на шта ћете наликовати једном када се будете ослободили стега, то је као да сами себе подстичете и надахњујете ка жељеном циљу. То убрзава и олакшава ваше напредовање.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Разумем.</div>
<div style="text-align: justify;">
- Тим боље.</div>
<div style="text-align: justify;">
- А да ли је то тачно за све личности или само за ону која потпада под први тип?</div>
<div style="text-align: justify;">
- За све. Пут, то је: разумети сопствену илузију, страх, а потом и кључ напретка и на крају усмерити пажњу ка оствареној верзији себе.</div>
<div style="text-align: justify;">
- У реду. Дакле, за тип личности 1, њен кључ је расуђивање које би она требало да спроведе не губећи из вида оно на ште ће наликовати онда када буде достигла врхунац развоја. А шта је то што за њу представља остварену визију сопства?</div>
<div style="text-align: justify;">
- Смирено биће, целовито, човечно и мудро, оно које прихвата свет онаквим какав јесте имајући поверење у то да се он позитивно развија и које свој перфекционизам усмерва само на оно што је за њега носилац смисла, знајући како да се опусти и ужива у животу; надахњујући идеалиста.</div>
</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgzA4UNgF01VVQz8MClOX12nIlKLYqf0JciEkK_1q9CKUwJTdSwE9pQRA7O3Z_k3WLecM7xREfGADZvrZypMBQ5F3QExygDOjTwl4qEQ7BQoAacYHbNWYnpMXjh_dx1MSU-PVCBZHz78FdH/s1600/2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="168" data-original-width="300" height="358" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgzA4UNgF01VVQz8MClOX12nIlKLYqf0JciEkK_1q9CKUwJTdSwE9pQRA7O3Z_k3WLecM7xREfGADZvrZypMBQ5F3QExygDOjTwl4qEQ7BQoAacYHbNWYnpMXjh_dx1MSU-PVCBZHz78FdH/s640/2.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А који је пут за тип личности број 2?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Уколико имате тип личности број 2, онда вас карактерише следећа илузија, односно страх да не заслужујете да будете вољени услед чега вам прети опасност - иако то себи не желите да признате - да живот проведете у паклу овисности од захвалности коју вам други исказују, верујући како је неопходно да се за друге жртвујете не би ли у њиховим захвалним очима опазили сопствени одраз који би једино тада имао одређену вредност. (...) То вас може навести да се другима посвећујете више него што је то потребно верујући како сте им неопходни, те да уколико са њихове стране изостане захвалност на то реагујете љутњом и негодовањем јер тобоже не примећују шта сте све учини за њих.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- И како то решити, који је кључ напретка?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Оно што вам највише недостаје јесте да сами себе заиста заволите, да себи посветите пажње, времена које би било само ваше, и да се поносите собом пре него ли оним што сте учинили за друге. То ће постати кључем вашег напретка. Остварићете се у животу онда када научите да се волите и када откријете да вредите и да сте достојни да будете вољени а да за то није потребно да било шта урадите да бисте то заслужили. А тајна ће бити у томе да у мислима сачувате представу оствареног сопства онда када до њега доспете: скромне, искрене и алтруистичне особе, која себе воли онолико колико и друге.</span></div>
</blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMfbuw1OS_9yrZdER1h1E-vghAvAo49wNjZ9V5kx5NQr98428M3AhMb3BzUQSQxL2_wflV3Wux8vs_4W-fik0yP-EFcqA3A4MOsbMv4EsdxAz56YeMhczq6ney6XerDcpfjFwxJuOvfLIN/s1600/68232e8b7baea3ca8e5c778801f96ce808f3001b.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="640" data-original-width="640" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMfbuw1OS_9yrZdER1h1E-vghAvAo49wNjZ9V5kx5NQr98428M3AhMb3BzUQSQxL2_wflV3Wux8vs_4W-fik0yP-EFcqA3A4MOsbMv4EsdxAz56YeMhczq6ney6XerDcpfjFwxJuOvfLIN/s640/68232e8b7baea3ca8e5c778801f96ce808f3001b.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Разумем. А шта је са типом број 3?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Уколико поседујете тип личности број 3, ваша илузија, ваш несвесни страх, почива у томе да верујете да не вредите. (...) Због тога се ваш пакао састоји у томе да непрестано играте улогу стварајући лик који ће бити признат и препознат од стране других што вас, парадоксално, спречава у томе да будете оно што јесте, јер у таквим приликама нисте ви та особа која је вољена, те се временом и сами поистовећујете са сликом о себи коју сте створили.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Није најјасније.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Ваш страх од тога да не вредите нагони вас да свима доказујете како вредите. Да бисте у томе успели, почињете да отелотворујете личност за коју верујете да има највише шансе да јој се диве и почињете да се понашате у сагласности са том представом. У тој потрази за успехом, можете доспети до тога да више не знате ко сте заправо нити шта је то што сами стварно желите и осећате. (...) Оно што вам највише недостаје у том случају и што ће постати кључем вашег развоја јесте да начините предах не би ли сте ступили у додир са собом прихватајући се онаквим какви јесте, препознајући сопствену вредност... коју ћете открити независно од било ког вашег успеха!</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А тајна?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Тајна ће се састојати у томе да из вида не изгубите слику оствареног сопства: особе која на аутентичан начин ослушкује саму себе, која верује у себе и у своју вредност, скромна и благонаклона, која осећа задовољствно када у дело спроведе оно до чега јој је заиста стало.</span></div>
</blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjdwBoOR36sFmuAo8CLC3fizb3mA8mGfpcswHF0Tx0KwM7aN2WWpdoOCnVdbBVLin3mVl4376bIem70XuNQOrG5qt2DTcM7pSlLPLEYI4uWaTT9WOiyhMYrGc1VPzj-KnGmbSSKJMF4yN7J/s1600/images.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="296" data-original-width="170" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjdwBoOR36sFmuAo8CLC3fizb3mA8mGfpcswHF0Tx0KwM7aN2WWpdoOCnVdbBVLin3mVl4376bIem70XuNQOrG5qt2DTcM7pSlLPLEYI4uWaTT9WOiyhMYrGc1VPzj-KnGmbSSKJMF4yN7J/s1600/images.jpg" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Пређимо на 4. тип, рекох му.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Уколико поседујете личност тип 4, прети вам опасност од пакла меланхолије и срама. Плашите се наиме, а што је опет само једна илузија, да сте особа без личног идентитета, банална и да као такви не успевате да наиђете на разумевање других нити на њихову љубав. То вас води једној парадоксалној ситуацији: осећате потребу да се разликујете од других како бисте постојали на аутентичан начин, при чему опет осећате срам од различитости која за последицу има осећај одбачености. Бивајући веома осетљиви на оно што вам говори ваш унутрашњи глас, идентитет изграђујете на емоцијама, али оне су природно несталне, што комликује ваше трагање. (...) Оно што вам највише недостаје и што ће, према томе, постати кључем вашег личног развоја, јесте иступање из унутрашњег света како бисте ступили у оспољашњени свет у којем би требало почети делати са позитивним ставом како према вама самима тако и према постојању у целини. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А како доћи до тог позитивног погледа на себе и свет?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Развити један облик задовољства тако што бисте научили да уживате у ономе што сте и у ономе што живите: постајући свесни сопствених квалитета и свега онога што је добро у вашем тренутном животу.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А тајна...</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Тајна ће се састојати у томе да не сметнете с ума ту остварену слику вашег сопства: осетљивог, благонаклоног и интуитивног бића, изразито креатиног чија инспирација може црпети из унутрашњег живота остварења којима ћете успети да изразите оно што јесте.</span></div>
</blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgRUJZe3vlDFrqdltYY-gmrIFhNL4RQMquMeXttfdUGdHsOAJ1p1l6hbSL-lzvlyF2ddgxiPBaNzJGl0Yp4HRSBg-hNKg8HElj1D72dIzZ3dmd8wwNHcPIPQgQhPBfGAHJ7Id2cTmBqSecq/s1600/images+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="225" data-original-width="225" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgRUJZe3vlDFrqdltYY-gmrIFhNL4RQMquMeXttfdUGdHsOAJ1p1l6hbSL-lzvlyF2ddgxiPBaNzJGl0Yp4HRSBg-hNKg8HElj1D72dIzZ3dmd8wwNHcPIPQgQhPBfGAHJ7Id2cTmBqSecq/s400/images+%25281%2529.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Долазимо до типа личности 5, рече. Ваш несвесни страх је тај да су свет и људи неразумљиви и да нисте кадри да се са њима носите. Та вас илузија нагони да се повлачите и склањате у сопствене мисли како бисте сагледали начин на који би требало да делате. Прикупљање знања убрзо постаје приоритетом не би ле се сузбио страх: само онда када постанете експерт, често у једном веома уском домену, верујете да ћете повратити самопоуздање и да ћете бити кадри да се изражавате и делате у свету, што код других ствара утисак да заузимате интелектуално супериорнији положај у односу на њих... У сваком случају, у многим ситуацијама, ваш рефлекс се састоји у повлачењу како бисте анализирали, студирали са намером да разумете. Ви више волите да студирате живот но да кроз њега напредујете... (...) Личности број 5 прети опасност да нас одведе у пакао отуђености и одвојености, при чему се више живи у глави него у телу. Кључ вашег личног развоја састоји се у успостављању везе са сопственим телом и у отеловљењу сопства у свакодневном животу, наиме, тако што бисте се повезивали са другима. Свакако, то вас плаши, бојите се сукоба, али они су саставни део живота и могу се решити: повлачење и емоционално отуђивање нису решење.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Шта мислите под ”успостављањем везе са сопственим телом”?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- То најпре значи почети бринути о телу, потом редовно вежбати и бити физички активан што пружа могућност да се успостави веза са телом, а да она при томе не буде брутална. То могу бити шетња, јога, Ки Конг, плес...</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">А тајна?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Тајна успеха се састоји у томе да се у мислима очува остварена верзија сопства: биће отвореног духа, оштроумно и далековидо, компетентно у свим доменима који га интересују, са потенцијалом визионара који такође зна да се уживи у односе и свакодневни живот.</span></div>
</blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjlTMx8xgWZzlmeIDz3j4MEbwkr7mSo4g3qBBNxkGlHo8nKRmkIW2HSjgiMtvnLObTrBg0JOqepBh2UpkjwbvWemo9Kaf2mSC50dXPR-568wdNDYwR0E4SV3UuZKXjShHP0HoGLC93PbaH3/s1600/6.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="512" data-original-width="512" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjlTMx8xgWZzlmeIDz3j4MEbwkr7mSo4g3qBBNxkGlHo8nKRmkIW2HSjgiMtvnLObTrBg0JOqepBh2UpkjwbvWemo9Kaf2mSC50dXPR-568wdNDYwR0E4SV3UuZKXjShHP0HoGLC93PbaH3/s320/6.png" width="320" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Пређимо на следећу личност. (...) Дакле, уколико поседујете тип личности број 6, ваш несвесни страх почива у осећају самоће и немоћи наспрам опасног света без икога ко би вас у њему подржао и усмерио. Та вас илузија води паклу живљења у сумњи и страху. Сумњате у вас, у ваше изборе, друге, и ваша богата машта вас може довести дотле да у свему препознајете опасност. То чини да се поверавате веома уском кругу људи у које имате поверење не примећујући да уколико тако чините, сопствени живот сужавате. Антиципирање свих могућих ризика пружа вам осећај сигурности. У ствари, проблеми којих вас тај приступ лишава су минорни у поређењу са нежењеним ефектом до којих доводи такво једно понашање. Што више пажњу усредсређујете на негативности, све вам теже постаје да се опустите и уживате у тренутном животу. Храбар човек умире једном, док је кукавица већ хиљаду пута умро... (...) Оно што вам највише недостаје јесте поверење. То ће стога постати кључем вашега развоја. У животу ћете се остварити развијајући поверење у себе, друге и живот. А тајна ће се бити у томе да не сметнете с ума визију вашег оствареног сопства: неко позитиван, храбар, одан, ко верује у себе и живот и може сарађивати са другима, па чак их и водити. (...) Оно што још вреди поменути, а важи за сваки од наведених типова личности јесте да што више напредујемо на том путу, све више се осећамо сретни, и то пре но што и постигнемо жељени циљ.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEghLep4owvSE1InU-3vB18GmnCnWbNggFvxCnt4Korneaqen_Bz8G3NdQmW1BeTAsydjAiLPJylcFHBwUY1ieMtqx3RO0cVIkKFqp52hTVRDl2T4LyZTPeT5ottQLtY68XiT80bTokf-S-r/s1600/the-rule-of-7.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="640" data-original-width="480" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEghLep4owvSE1InU-3vB18GmnCnWbNggFvxCnt4Korneaqen_Bz8G3NdQmW1BeTAsydjAiLPJylcFHBwUY1ieMtqx3RO0cVIkKFqp52hTVRDl2T4LyZTPeT5ottQLtY68XiT80bTokf-S-r/s320/the-rule-of-7.jpg" width="240" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Број 7. Уколико поседујете тип особе број 7, ваш несвесни страх се састоји у ускраћености и патњи. Толико живите у сопственој глави да сте на неки начин одсечени од унутрашњег компаса, непатворене чежње. Самим тим, не знајући тачно шта је то што вас чини сретним, прети вам опасност да живите пакао неутољене жеље стимулисане најразличитијим надражајима бежећи од напора и патње, расплињујзћи се у бројним активностима или склањајући се у сопствене мисли како бисте их држали заокупираним, нарочито којекаквим илузорним плановима. Не знајући у ствари шта тачно желите, желите да све могућности држите отвореним, све опције евентуално изводљивим, умножавајући искуства и можда изворе задовољства.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Шта је лоше у томе себи приушти задовољство...</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Задовољство вас поробљава, дакле чини вас несретним. Епикур је то добро разумео.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Епикур? Мислила сам да је он напротив подстицао задовољство. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- То сви мисле, али греше. Грчки философ је волео задовољства и непожељним је сматрао фрустрацију и ускраћивање...</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Можда је имао личност број 7?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Веома је могуће. Али он управо и указује на то да би се заштитили фрустрације, најбоље је контролисати пориве. Мера је за њега тајна сретнога живота. (...) А кључ да се то постигне јесте благодарност. Са личношћу број 7, остварујете се у животу прихватајући садашњи тренутак онаквим какав јесте, са благодарношћу, укотвљујући у њега и сопствено тело тако што бисте му отворили и срце и дух. На тај начин бисте открили задовољство и у напору, раду и истрајности. (...) Бег од патње прети да вас одвоји од других: тренутно нерасположење вашег ближњег и његова непримерена реакција могу вас одвојити од заједничарења које је велики извор радости...</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А шта тачно радимо са благодарношћу?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Једноставно не заборавити да што чешће захвалимо Животу, Универзуму, Богу или коме год желите за тренутак који живите.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А тајна?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Тајна ће бити у томе да се не заборави остварена визија вас самих: сретно биће које дубоко проживљава сваки тренутак радујући се и благодарећи једноставним стварима које чине живот</span>.</div>
</blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiU1ZASAQu6o6wHhsFfQAHizY0gM026WX5apadLuLSYR2Y-fmYU3OsfmBgSanNdHB3ddyH0N2LSCBlSRNvd_zICq-4Q0vM8SIlXpIconj9CiwSHQsDdKea7TRK36sD9Dn5Vqcx7OOye-0at/s1600/8.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="256" data-original-width="256" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiU1ZASAQu6o6wHhsFfQAHizY0gM026WX5apadLuLSYR2Y-fmYU3OsfmBgSanNdHB3ddyH0N2LSCBlSRNvd_zICq-4Q0vM8SIlXpIconj9CiwSHQsDdKea7TRK36sD9Dn5Vqcx7OOye-0at/s1600/8.png" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А за број 8?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Уколико поседујете тип личности број 8, прети вам опасност пакла која се састоји у несвесном страху губљења контроле у свету који сагледавате као потенцијално усмереног против вас. Што се више емоционално затварате не би ли сте ојачали, не би ли сте престали да патите, а како бисте с времена на време наметнули оно што мислите да је у вашем интересу, тим више постајете несретни одсецајући се од других и иницирајући, науштрб себе, издаје од којих желите да се заштитите контролом и снагом. (...) Наиме, уколико имате такву личност, оно што вам највише недостаје јесте да се спокојно повежете са другима уместо да тражите начин да их тајно контролишете или пак да њима управљате. Допустите другима да воле, не плашећи се осећања потребних сваком односу. То је кључ вашег развоја. Осим тога, ништа вас неће тако обогатити колико да део своје моћи ставите у службу другима или у какав алтруистички подухват до којег вам је стало, инспиришући и водећи на тај начин и друге. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А тајна?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Тајна ће се састојати у томе да не изгубите из вида слику вашег оствареног сопства: биће које се контролише, стпљиво и благо, добро и великодушно, одважно и спремно да се посвети нечему што га превазилази и чија силина духа може водити херојству.</span></div>
</blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgH9q-3JbXyZIRPFRzZxAVl8xX207eicfm1-Go8T2P7LcC9PPL-liRxptcOK3Wj3bws3Oky5EtqZdNXCmdeIyDRo8X_lF1jueo8miJrYk-gsbom_ywzs56CXBvq0ej9Ev1yFvnVjzRwfy28/s1600/9.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="400" data-original-width="250" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgH9q-3JbXyZIRPFRzZxAVl8xX207eicfm1-Go8T2P7LcC9PPL-liRxptcOK3Wj3bws3Oky5EtqZdNXCmdeIyDRo8X_lF1jueo8miJrYk-gsbom_ywzs56CXBvq0ej9Ev1yFvnVjzRwfy28/s320/9.jpg" width="199" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Остаје нам још само тип број 9... </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">(...)</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Уколико поседујете тип личности број 9, ваш несвесни страх јесте онај од губитка и раздвајања. Стога настојите да у својим односима по свају цену очувате мир и хармонију. То вас може одвести у пакао самозаборава где, да бисте избегли неспоразуме и стрес чувајући се да не дође до раздвајања, прећуткујете ваше жеље и потребе у корист других, који убрзо почну да одлучују у ваше име, што вам веома брзо постане неприхватљиво и што вас може довести до облика пасивног отпора који вам омогућава, верујете, да ако ништа друго избегнете обрачун.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Облици пасивног отпора?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Да, то може бити једноставно да ништа не радите, ослањајући се на снагу инерције или да се заинатите тако што бисте остали првиржени одлуци коју сте раније донели и коју не желите да доведете у питање. (...) Оно што вам највише недостаје, са овим типом личности, јесте најпре знати, а потом умети и исказати оно што желите. То ће стога постати кључем вашег развоја: остварићете се у животу ступајући у додир са собом и вашим истинским жељама како бисте их потом пратили и другима исказивали. Не чекајте да се наљутите да бисте изразили ваше потребе... Та храброст ће вас довести и до тога да смогнете снаге да другима кажете "не". Многи људи верују како је одбијање нешто брутално, иако је сасвим изводљиво бити истовремено и благ и одлучан. Реч је о једном интересантном квалитету који завређује да буде развијен. На тај начин ћете открити да изражавањем онога што желите, људи вас и даље воле, ако не и више. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- А тајна?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Тајна ће бити у томе да не изгубите из вида визију оствареног сопства онда када га једном постигнете: аутономног бића, спокојног и интензивно живог, у савршеном додиру са собом и другима. Наиме, постајући једно са собом, бићете у могућности да развијете богате односе и са вашим окружењем.</span></div>
</blockquote>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Сада када је направљен преглед свих девет типова личности, Лоран Гунел подвлачи како је потребно приметити и то да, што је један тип личности више развијен, односно што је нека особа ближа слободи, мање њена личност долази до изражаја. На највишем ступњу развоја њу просто бива немогуће препознати у наведеним категоријама. А да би свет хармонично функционисао њему су потребни свих девет типова, који чине "девет лица његове душе".</div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Свет не би био оно што јесте када би само један од ових типова личности изостао.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">- Зашто?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Устао је и из шкриње извадио стару свеску кожног повеза са грчим угравираним натписом εννέα γράμματα уоквиреног избледелим илуминацијама. Окренуо је неколико страница и пружио ми отворену страницу:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Девет наличја душе света</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свету су потребне личности типа 1: оне су морална савест света. Без њих, свет би се могао запарложити и изгубити душу.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свету су потребне личности типа 2: оне су алтруистична љубав света. Без њих, свет би могао склизнути у егоизам.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свету су потребне личности типа 3: оне свету омогућавају да се оствари преко њих. Без њих, свет би могао склизнути у лењост и аматеризам.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свету су потребне личности типа 4: оне су креативна моћ која преображава свет. Без њих, свет би могао склизнути у баналност и накарадност. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свету су потребне личности типа 5: оне су логика и прецизност света. Без њих, свет би скизнуо у ирационалност и мрачњаштво.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свету су потребне личности типа 6: оне су верност и чувари света. Без њих, свет би се изгубио у индивидуализму и насуксао би се на гребене. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свету су потребне личности типа 7: оне су радост света. Без њих, свет би се урушио у очају и песимизму.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свету су потребне личности типа 8: оне су снага света. Без њих, свет би се уситнио и отишао наопако.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свету су потребне личности типа 9: оне су чувари хармоније и мира у свету. Без њих би се свет поцепао.</span></div>
</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
После овог исцрпног круга личностних типова препоручујемо вам да читање проширите Лоран Гунеловим освртима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_18.html" target="_blank">на постизање оствареног живота</a> и <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/07/blog-post_26.html" target="_blank">савремено робовање спољашњости</a>.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-54981041844824928062018-10-22T00:51:00.000+02:002018-10-22T00:51:03.220+02:00Христос Јанарас о тајни љубави<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
У изванредној књизи ”Појуће срце” налази се писмо мајке сину. Писмо које је једне божићне ноћи ишчитавао чувени руски философ, Иван Иљин. Исписујући редове сину, Ивану Иљину, <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/01/blog-post_19.html" target="_blank">о томе шта значи волети</a>, мајка му је написала следеће: ”У љубави човек заборавља на себе: живи с другима, живи у другима. А то и јесте срећа”. ”Љубав треба, слободно да струји из срца, не треба се узнемиравати због питања узајамности.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgDUXD_S1PLFBsrL4TEx_7XgwZUnVOtUzESInuLGYctqTJFUD52qzcH3Zg5fd_rGIFRdPfWmyZfatnzVLNSiF1UzFyD9Y5mIBE_PpSrgIaZZgnewS_B0TxpoagI1pESlraZ3HukKMkb9VtB/s1600/Christos-Yannaras.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="900" data-original-width="1600" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgDUXD_S1PLFBsrL4TEx_7XgwZUnVOtUzESInuLGYctqTJFUD52qzcH3Zg5fd_rGIFRdPfWmyZfatnzVLNSiF1UzFyD9Y5mIBE_PpSrgIaZZgnewS_B0TxpoagI1pESlraZ3HukKMkb9VtB/s640/Christos-Yannaras.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Грчки философ и православни теолог, <b>Христос Јанарас</b> (10. април 1935), у изузетно дубокој студији <a href="https://www.amazon.com/Enigma-Evil-Christos-Yannaras/dp/1935317288" target="_blank">Мистерија зла</a>, бележи како </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">никада не можемо стећи уверење у то да волимо нити можемо сматрати да тежимо искреној љубави. Дешава се, није немогуће, ”да раздамо све што поседујемо” и ”предамо тело да нам буде сажежено”, а да при томе немамо љубави (1 Кор 13, 3). Љубављу веома лако можемо сматрати, а понекад и ону љубав која саму себе пориче, оно што је у бити само једна емоционална еуфорија, илузорна реалност коју је породила индивидуалистичка жеља вођена личним задовољством.<br />Вера и поверење доносе плод наде; нада рађа љубави. Обратно је такође истинито. Када волимо, указујемо поверење, а када указујемо поверење, онда се надамо. Вера, нада и љубав никада нису загарантовани. То су само тежње загарантоване реалности са двосмерним кретањем од којих једна тежња води другој и обратно. </span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Наведене редове можете допунити Дејвид Вајтовим <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/08/blog-post_8.html" target="_blank">благословом неузвраћеној љубави</a> или пак Кристијан Бобеновим редовима о томе зашто <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/08/blog-post_8.html" target="_blank">љубав није жртва</a>. Јанарасову студију <a href="https://www.amazon.com/Enigma-Evil-Christos-Yannaras/dp/1935317288" target="_blank">Мистерија зла</a>, препоручујемо да прочитате у целини.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-68028733235783714592018-10-21T00:06:00.000+02:002018-10-22T00:06:40.255+02:00Арво Парт о уметности као спони времена и вечности<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Марко Мартела је размишљјући о вртларевом призиву приметио како нам савремени свет делује као каква мешавина ”буке и стрепње”. Но ипак, бележи одмах у наставку да ”трава и дрвеће настављају да расту. Чак и ако једног дана васцела земља буде прекривена блоковима бетона, велики балет облака ће се наставити на небу”. И наиме, мишљења је како ће људи благорећи уметности и даље ”отварати врата божанском”. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhP1yl_epfbaIRnJDiVb0h4xpCAnYzNVVyA6Bn36-rWn5nHsfDtlQ8pr2FPfbhJe1uOBMSES8r88QBd99fVIIuE007NWXHME9cHsxZy59kxZz9xvQeuzUSuM0FEQ_YlbwkRmpXQ_6_7xsbp/s1600/Arvo-Part-1b.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="300" data-original-width="680" height="282" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhP1yl_epfbaIRnJDiVb0h4xpCAnYzNVVyA6Bn36-rWn5nHsfDtlQ8pr2FPfbhJe1uOBMSES8r88QBd99fVIIuE007NWXHME9cHsxZy59kxZz9xvQeuzUSuM0FEQ_YlbwkRmpXQ_6_7xsbp/s640/Arvo-Part-1b.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Сличног је мишљења и естонски композитор класичне и духовне музике, <b>Арво Парт </b>(11. септембар 1935), који је у једном краћем интервјуу, са таквом једноставношћу изразио једну од најдубљих тајни човековог постојања:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="background-color: white;"><span style="color: #0b5394;">Време које опажамо је попут времена нашег властитог живота. Пролазно је. Оно што је непролазно јесте ”време” вечног живота. То је вечност. То је време (живот) Божији. Ово су веома јаке речи и према томе, попут сунца су, не можемо им гледати у лице. Но, предосећам да је човекова душа у блиском сродству са оба ова елемента, временом и вечношћу. Како живети у времену, а не губити додир са вечношћу? То је изазов свакога од нас. </span></span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Попут Кристијана Бобена који својим редовима исписује <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/09/blog-post.html" target="_blank">оду животу што пролази</a>, то исто, на себи својствен, торжествен, начин чини Арво Парт, који у музици препознаје толико божанске снаге и лепоте да за њихово препознавање оцењује да не треба ништа друго до пар ушију кадрих да чују. </div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Но на питање да ли уметност може и треба да буде полуга мењања света, недвосмилено тврди како </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">друштвена одговорност једне особе почива у одговорности коју има пред Богом и сопственом душом. Уколико би ове две ставке биле у хармонији, одговорност пред друштвом би из њих сама произилазила. Међутим, уколико пођемо са друштвеног становишта, никад нећемо моћи докучити шта ће наше добре намере произвести. Верујем да већина људи није грешна. Али свет је испуњен грехом, желели ми то или не. Уколико друштвена активност не поседује божанску димензију и уколико све почива на искључиво људком плану, онда треба прихватити свет онаквим какав је данас.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити изванредно лепим редовима Пола Рикера <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_11.html" target="_blank">о тајни вечнога живота</a> или пак Антонија Блума <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post.html" target="_blank">о животу кроз окно вечности</a>.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-74654160337259161972018-10-17T01:05:00.002+02:002018-12-21T13:31:11.229+01:00Бернар Стиглер о проблему униформисаног приступа познању<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/20.html" target="_blank">о деградацији демократиј</a>е, савремени француски философ Жан-Мишел Бење забележио је како њено обнављање путем дигитализације делује ”попут песмице коју чујемо с времена на време”. С тим, пита се он: Ко још данас верује у њен рефрен? Наиме, ”реалност нам свакодневно намеће, бележи он у наставку, уверење према којем се идентитети једних и других своде само на бројке, при чему не изражавају други садржај до онај који је своствен њиховом лутању по мрежи; она обзнањује осећање према којем чињеница да смо незаменљиви, услов сваког морала, данас више не важи, као ни осећање о лично прихваћеној одговорности”. Управо се у томе огледа оно што Бење развија детаљније кроз сагледавање <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post.html" target="_blank">човековог свођења са иконе на гаџет</a>.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEipgq4qk8w24i2ZQ_wUGMbCeoDix4VfMHU5cEylVYRnNwcziwjGsXspQbaHGF5sCl0Z8NJdP-ta9FEUG-xvWcw_MzviiI55IFn3qdKq6tB_1YUvqfMg68JsUw5y6q-POphvqaoCXjrFr0u1/s1600/DbzwaDg.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="324" data-original-width="576" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEipgq4qk8w24i2ZQ_wUGMbCeoDix4VfMHU5cEylVYRnNwcziwjGsXspQbaHGF5sCl0Z8NJdP-ta9FEUG-xvWcw_MzviiI55IFn3qdKq6tB_1YUvqfMg68JsUw5y6q-POphvqaoCXjrFr0u1/s640/DbzwaDg.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Поменуто свођење омогућено је, према мишљењу једног другог, такође нама савременог француског философа, <b>Бернара Стиглера</b> (1. април 1952), неконтролисаним порастом индустријског популизма. У делу-манифесту <a href="https://www.amazon.fr/R%C3%A9enchanter-monde-valeur-populisme-industriel/dp/2081217848/ref=asc_df_2081217848/?tag=googshopfr-21&linkCode=df0&hvadid=228737375956&hvpos=1o1&hvnetw=g&hvrand=4816997212965765900&hvpone=&hvptwo=&hvqmt=&hvdev=c&hvdvcmdl=&hvlocint=&hvlocphy=9056513&hvtargid=pla-446642748942&psc=1" target="_blank">Ars Industrialis. Изнова надахнути свет. Вредност духа наспрам индустријског популизма</a> детаљно се посвећује анализи и упоређивању ”друштва које се организује око знања” и ”друштва које се организује око информације”.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
Друштво које је организовано око информације јесте друштво уређено R технологијама, односно друштво контроле којем је у интересу развијање и одржавање друштвене разједињености. Друштво које настоји да се организује око знања у основи има тежњу ка удруживању које савремена, искључиво економски оријентисана индустрија, како то показује Пол Жоријон размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_20.html" target="_blank">о поробљености демократије финансијама</a>, жели да предупреди не би ли се наметнула као нови носилац светског поретка.</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Успостављање индустријске политике кадре да образује нове облике удружених средина - једине у којима се може разрасти живот духа - а које према тој карактеристици и сачињавају основу индустрије знања и друштва познања, представља дугорочну делатност коју може да изнесе једино ново, јавно, међународно мнење у којем би се нашли и приватни и државни сектори са идејом да покрену нову индустријску цивилизацију - нову по томе што би превазилазила апорије организације засноване на разједињавању, а то се очигледно не подудара са интересима финансијског и планетарног капитализма.</span> </blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhPr82KaPOeUzENcnOW9eRXUQaRm4i_SUWaECgLIkLAzJ6gALQZ_UUYCiWIworTqswqTAAOgU8iejDCMfBS2skVM06Wx7GZG2TgmoSsoRW5JpI2F2yD2ccb2cv6zArzN4dhkbsHd5IziPFu/s1600/social_problems_depicted_in_cool_cartoon_art_640_01.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="600" data-original-width="600" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhPr82KaPOeUzENcnOW9eRXUQaRm4i_SUWaECgLIkLAzJ6gALQZ_UUYCiWIworTqswqTAAOgU8iejDCMfBS2skVM06Wx7GZG2TgmoSsoRW5JpI2F2yD2ccb2cv6zArzN4dhkbsHd5IziPFu/s640/social_problems_depicted_in_cool_cartoon_art_640_01.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Самим тим, оно што се у јавности пласира, да не кажемо намеће, кроз позитивно оцењивање, јесте управо оно што Бернар Стиглер назива ”заговарање прилагодљивог познајног капитализма”. </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">То је наиме увертира већ наредне тврдње према којој културни капитализам од времена људске рефлексије прави тржишну робу, а од ње најстандардизованији могући серијски производ, тј. неминовно, апсолутно одсуство мисли, а самим тим, систематску организацију која води паду духовне вредности. И то је сама та логика: прилагођавање је управо оно које води поменутом одсуству савести коју представља отуђивање моћи одлучивања према којем би и другачији исходи били могући.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Оно ка чему се тежи друштвеним уређењем заснованим искључиво на информацији, као и поменутим прилагођавањем као основним менаџерским принципом, представља, према овом савременом француском философу, ”генерализацију мождане доступности” која није кадра да сагледава будућност на креативно-критичан начин, него свему прилази једнозначно и фаталистички. Управо овај фатализам, примећује Стиглер, води</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">економској, али и политичкој и цивилизацијској катастрофи: Он побија сваку могућност делања и осмишљавања будућности; он од неправде и случајсности чини закон свих ствари, а то је у основи омражене декаденције која најосетљивија бића гура ка смртоносним крајностима или самоубиству. </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjK-BruLlastZAxu_LwT3N1mDOY-BnLA90cQ_w44ZHg_iyOGWxgqo6oZ01g8vvi2z3b_ts6Bz1rHNexI5Jiq66Zd7JxRDvs7a9dNG0y7VHfRmCeQUJuHj7fBPe6XtUD3IBCCeFHnedP8EDD/s1600/18-brutally-honest-illustrations-by-steve-cutts-perfectly-depict-the-sad-reality-of-our-modern-world-03.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="485" data-original-width="690" height="448" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjK-BruLlastZAxu_LwT3N1mDOY-BnLA90cQ_w44ZHg_iyOGWxgqo6oZ01g8vvi2z3b_ts6Bz1rHNexI5Jiq66Zd7JxRDvs7a9dNG0y7VHfRmCeQUJuHj7fBPe6XtUD3IBCCeFHnedP8EDD/s640/18-brutally-honest-illustrations-by-steve-cutts-perfectly-depict-the-sad-reality-of-our-modern-world-03.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
У основи ове конзумерстичко-конформистичко-индивидуалистичке логике налази се следећи принцип:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Неопходно је непрестано и флуидно прилагођавање активностима конкурената, као што се треба континуирано и флуидно прилагођавати непрестано обнављаном приливу потрошачких производа, а за то је неопходно учинити људски мозак доступним - доступним за ово континуирано прилагођавање било приливом краткорочних индустријских производа којима је творац културна индустрија заглупљивања као што је то TF1 (први програм француске државне телевизије), било ”економијом знања” која има за циљ да целокупну активност духа подведе под овај модел прилагођавања, тј. растакања. Проблем почива у томе што у оба случаја страда дух, јер дух је пре свега све оно што је кадро да осмисли и реализује алтернативе, а саткан је искључиво од удруживања духова.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
А да би се духови уопште покренули на овакву креативну активност неопходно је, према мишљењу Бернара Стиглера, континуирано образовање духова за отвореност, а не за надзирање и контролу. Пуко контролисање духова, неминовно води њиховом уништавању. Због тога друштва заснована на контроли неминовно воде опадању вредности духа. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Речено можете допунити изванредним увидима Жаклин-Барус Мишел <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_41.html" target="_blank">о урушавању размишљања</a>, Питера Слотердајка <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_17.html" target="_blank">о припитомљавању човека</a> или пак већ поменутим редовима Жан-Мишел Бењеа <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post.html" target="_blank">о свођењу перцепције човека као иконе на гаџет</a>. Затим се вратите Бернар Стиглеровим редовима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/08/blog-post.html" target="_blank">о оптимистичко-песимистичком односу према реалности</a>, а дело <a href="https://www.amazon.fr/R%C3%A9enchanter-monde-valeur-populisme-industriel/dp/2081217848/ref=asc_df_2081217848/?tag=googshopfr-21&linkCode=df0&hvadid=228737375956&hvpos=1o1&hvnetw=g&hvrand=4816997212965765900&hvpone=&hvptwo=&hvqmt=&hvdev=c&hvdvcmdl=&hvlocint=&hvlocphy=9056513&hvtargid=pla-446642748942&psc=1" target="_blank">Ars Industrialis. Изнова надахнути свет. Вредност духа наспрам индустријског популизма</a> вреди прочитати у целини.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-195146780061937672018-10-12T17:32:00.003+02:002018-10-12T17:32:46.402+02:00Жан-Мари Кервич о писању поезије <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Попут <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/01/blog-post_18.html" target="_blank">Рилкеа загледаног у даљину белине странице</a>, тако и <b>Жан-Мари Кервич</b> (1952), песник, мислилац, широке душе попут небеса, у свом нестварно лепом <a href="https://www.amazon.fr/L%C3%89vangile-du-gitan-Jean-Marie-Kerwich/dp/2715228678" target="_blank">Јеванђељу једног циганина</a>, износи мисли над којима човек застане, зажмури и отпутује далеко. Зар и може бити другачије када вас за руку ухвати човек циркуса, путева и игре. Човек којег је из понора подигла и нимало лажно оживела <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_29.html" target="_blank">Реч која васкрсава</a> о којој тако дубоко пише Франсуа Касинжена Треведи. Како за себе каже: "неписмен", он својим редовима преврће редове библиотека "писмених". </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhaef9h9wdynLjuMPSEpOr01iP4ewULnV9R1sztWKJv0ebSWiHJrrNARYKwjUrnmt9rPV_O9eA5_ZbV7bJe5SOpWMI_D-5ySELLHrCp_POJzwcyI-CvBX3dQFMJyg7XjdqTO6xB8HmQUUG7/s1600/62465771.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="386" data-original-width="600" height="410" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhaef9h9wdynLjuMPSEpOr01iP4ewULnV9R1sztWKJv0ebSWiHJrrNARYKwjUrnmt9rPV_O9eA5_ZbV7bJe5SOpWMI_D-5ySELLHrCp_POJzwcyI-CvBX3dQFMJyg7XjdqTO6xB8HmQUUG7/s640/62465771.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Над белином странице, записује следеће редове:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Како је чудна белина странице: без живота, њоме наједном пролазе номади мисли запаливши ватру реченица. Јесу ли они песници? Не знам, али страница је обрадована овом ненаданом посетом, јер углавном је употребљавају како би њоме пренели тужно корисне ствари. Поносан сам и сам што пуштам прсте да прелећу страницом као да су клинци који лете пољем. Номади мисли подижу шатру на страници и она постаје принцезом пред чијим ће се ногама поклањати великани света. Овде, страница бива позвана на празник поезије, најситнијих детаља који веселе срце. Сви се смештамо око реченица, под небом црних очију, и простом свећом као јединим осветљењем. Јасно је да овај тип вечери не привлачи много мојих савременика, али боље је тако јер поезија није одевена за гала вечери. Понекад изабрана страница одбије да постане књигом и да се преда световном читаоцу. Тада утихне у рукама вечности.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgJRLtm_clFd-VcVEnmZdJVQDLnJHofd72OFQTjPZmftMFRnNm682t8kydOGXaqjqcnK0JvMTUyKLzKqU89DRPE3NLJxkgNDU0KJm1lvJ-VYQh4R7hzXWusPfy1sJlExsEp4hshl6ToCGCg/s1600/pwi-83664_v1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="600" data-original-width="454" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgJRLtm_clFd-VcVEnmZdJVQDLnJHofd72OFQTjPZmftMFRnNm682t8kydOGXaqjqcnK0JvMTUyKLzKqU89DRPE3NLJxkgNDU0KJm1lvJ-VYQh4R7hzXWusPfy1sJlExsEp4hshl6ToCGCg/s640/pwi-83664_v1.jpg" width="484" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Попут Џона О'Донохуа који размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_31.html" target="_blank">о молитви</a> подвлачи како не би требало подвајати молитву и живот, тако и Жан-Мари Кервич записује:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Сваки пут када уђем у караван, имам осећај како ме Бог чека. Он је од моје приколице начинио себи склониште. Гледам свећу и воштане јој сузе које се сливају свећњаком и осећам његово присуство. Неприметно очима тела, али не и очима душе, снажно је и испуњава цео простор у којем се налазим. Нисам сам, знам. Бог постоји јер без њега био бих само тело. Тишина је његов саучесник, попут слуге наспрам господара. Патња је старо перо које је искористила рука каквог поете. Препознају се трагови његових пристију. Гледам своје руке: вене указују на њихово старење. Једна рука придржава перо, а друга страницу, Попут два старца, рекло би се да су обе одане молитви.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Прочитано можете допунити размишљањима Џона О'Донохуа <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_31.html" target="_blank">о молитви</a>, Жана Онимуса <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/01/blog-post_27.html" target="_blank">о поетском као носталгији за конкретним</a> или пак Роберта Јуароза <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/01/blog-post.html" target="_blank">о дубинама поетског твораштва</a>. Потом се свакако вратите редовима Жан-Мари Кервича <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/01/blog-post.html" target="_blank">о лутајућој књизи</a>. <a href="https://www.amazon.fr/L%C3%89vangile-du-gitan-Jean-Marie-Kerwich/dp/2715228678" target="_blank">Јеванђеље једног циганина</a> препоручујемо у целини.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-38077368693354144092018-09-27T01:24:00.000+02:002018-10-04T11:56:20.438+02:00Кристијан Бобенова ода животу што пролази<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Пол Рикер је размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_11.html" target="_blank">о тајни вечнога живота</a> забележио како би то одиста био мит уколико бисмо о њему размишљали само као о нечему после или изван. ”То је најпре, бележи он, једна категорија садашњости”. Реч је о посебном искуству које је за нас пресудно, искуству у којем се ”све сажима”. Искуству вечнутка, који се да спознати не у преживљавању, већ у живљењу у пуном смислу речи, као што о томе на изванредан начин пише Ети Хилесум сагледавајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/07/blog-post.html" target="_blank">живот кроз огледало смрти</a>: ”потребно је ослободити се свих уговорених представа, свих слогана, свих утешних идеја; потребно је показати храброст да се од свега тога одвојимо; од свих норми и конвенционалних критеријума; треба умети скочити у космос. Тек тада живот постане бескрајно богат, преплаве га силне благодати, чак и у сред ужаса.”</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
О понирању у дубине космоса тајне живота који пролази блиставе странице исписује француски песник <b>Кристијан Бобен</b> (24. април 1951) у делу <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/07/blog-post.html" target="_blank">Пролазни живот.</a> Као кроз какве капљице росе, Бобен исијава тајну живота обраћајући се француској песникињи и глумици украјинског порекла, Нели Бијелској. Ово писмо, дуга поема, кратка лучезарна књига изражава идеал писања који је својствен овом књижевнику. ”Ниједна књига, бележи он, не би требало да буде тежа од светлости. Нити иједан спис бучнији од осмеха”. Управо онакав какав је главом и брадом сам Кристијан Бобен. </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEifTM_Gfg8Bapwv0ECNmYdZlYpTMIRjqM0R-7Mh-CYt5XPfFsF5fseTmumqhyNbFWXLVWW3LB7DzBkJUZulbu1aMlweRSGtXi2IPq-YrQd0CLYIcdGN7FfMfWmAJ4Z0_nW-cHJECfHhyphenhyphenJXB/s1600/Christian+Bobin+FTV+Pro.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="360" data-original-width="640" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEifTM_Gfg8Bapwv0ECNmYdZlYpTMIRjqM0R-7Mh-CYt5XPfFsF5fseTmumqhyNbFWXLVWW3LB7DzBkJUZulbu1aMlweRSGtXi2IPq-YrQd0CLYIcdGN7FfMfWmAJ4Z0_nW-cHJECfHhyphenhyphenJXB/s640/Christian+Bobin+FTV+Pro.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">Књиге су деца<br />која утеху доносе одраслима<br />певушећи им какву мелодију<br />Попут деце лети<br />нестрпљиве услед дугих сијести<br />речи улазе у собу<br />и вуку нас за руку<br />плавичасту руку сна<br />тражећи молећи<br />да кренемо на купање<br />Књиге чак и оне најмрачније<br />уносе живот радост<br />одгоне тугу<br />Туга није киша<br />нити бол нити досада<br />чак ни жал за изгубљеном љубављу<br />Туга то је недостајње Бога<br />као што је недостајање ваздуха или новца<br />Болест душе<br />озбиљан недостатак свежине<br />Туга то је вештица<br />што се привукла увече<br />при крају детињства<br />Она одводи омладину у пустињу<br />и каже им гледајте<br />лажне љубави уморне речи<br />горки хлеб мртву воду и ниско небо<br />сагледај цео свет<br />на тебе чека за тебе је<br />имаш среће<br />Туга говори о злату<br />разуму мудрости<br />Такође много говори о љубави<br />иако не познаје њено право име<br />безбрижност</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiS9YoZ6nybkbhX_0DmjT6aCDaJh8tqo1mqYJWyzg6kf7T5Vqh6s27WoWEEJf0EGpKZy1XYI8ABGyWTtstrF_XU0arPlaOgLFi1Xm5ML_JbxGFB3ymHugQoFP77Lf2Vl3-EjfTS_eZNSErH/s1600/boubat_cerisierjap._1983.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1078" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiS9YoZ6nybkbhX_0DmjT6aCDaJh8tqo1mqYJWyzg6kf7T5Vqh6s27WoWEEJf0EGpKZy1XYI8ABGyWTtstrF_XU0arPlaOgLFi1Xm5ML_JbxGFB3ymHugQoFP77Lf2Vl3-EjfTS_eZNSErH/s640/boubat_cerisierjap._1983.jpg" width="430" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Попут Дејвида Вајта који исписује изузетно лепе и дубоке редове <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post_18.html" target="_blank">о додиру живота</a>, примећујући како смо ми ”покретачи света, али и они кроз које се свет мора очешати: кроз љубавна искушења, патњу, радост, кроз наше једноставно свакодневно кретање светом”, тако и Кристијан Бобен у наставку овог несвакидашњег епистоларног обраћања Нели Бјелској примећује:</div>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">На самом почетку овог писма<br />мушица је ушла кроз прозор<br />загубивши се у соби<br />Сударала се са свиме<br />зидовима лампама прозорским окнима<br />губећи снагу и брзину<br />остајући без ваздуха без наде<br />Напокон је пронашла<br />сићушни отвор<br />одшкринутих врата<br />и истог трена искрала се<br />у вечност<br />пучину широко небо.<br />Такав сам Нела и ја на овоме свету<br />попут ове мушице у кући<br />Губим снагу укус<br />Посвуда тражим пролаз руб извор<br />реч пространу попут неба<br />љубав велику попут љубави<br />и када се вратим својој самоћи<br />која није самоћа<br />која није остављеност заборав<br />губитак<br />која је дар пламен<br />свитање<br />Да када пронађем своју самоћу<br />будем попут ове мушице<br />у тренутку проласка кроз врата<br />изнова проналазећи изобиље<br />изнова проналазећи мир и бистрину<br />ништа немајући пред собом до Бога<br />који можда постоји, а можда и не<br />немајући ништа више пред собом<br />до непатворени цвет живота<br />погруженог у чистоту ваздуха<br />Подрхтавање духа<br />попут веша на штрику.</span></blockquote>
(...)<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiJDUcGRYnX4w_dJ9yWTtYczVoi5z8_TUeZc9x9B6vBrcbdvtknfhk0zlLVGgDFyvKBIZ0zcgJFP9RJzKi7hupl2PrwIs9RbcY_UYglBAAnffYCc1hix9vJ5yX8Z8VlYF_H99O4gjV2_IR9/s1600/3acfb5ddc9cf5157cde141179cd6d32a.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="320" data-original-width="239" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiJDUcGRYnX4w_dJ9yWTtYczVoi5z8_TUeZc9x9B6vBrcbdvtknfhk0zlLVGgDFyvKBIZ0zcgJFP9RJzKi7hupl2PrwIs9RbcY_UYglBAAnffYCc1hix9vJ5yX8Z8VlYF_H99O4gjV2_IR9/s640/3acfb5ddc9cf5157cde141179cd6d32a.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">Нисмо на земљи<br />да бисмо куповали ствари па чак ни да бисмо их творили<br />На земљи смо<br />да бисмо спавали и с времена на време се будили<br />и једни другима пружали<br />беле руке реченице<br />То је барем оно у шта верујем<br />и када не бих био оволико лен<br />написао бих похвалу лењости<br />кратки спис о непокретности</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEidjBzzFjpKLM8W4w7WuVdKMW7XPzT7V-TgCxUlZFc37EM9RlYT3PMZy6j_FjI2ieCOG5VS-8SwmCUbq5UH9XFPpOfe_x1ztcW41PUX5l8OPT2E5ixV5X3dfpoEFiPr5W9nH0tViLcwZsol/s1600/00cbcb78-5a17-11e6-8068-9551dd02cd59.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="317" data-original-width="464" height="436" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEidjBzzFjpKLM8W4w7WuVdKMW7XPzT7V-TgCxUlZFc37EM9RlYT3PMZy6j_FjI2ieCOG5VS-8SwmCUbq5UH9XFPpOfe_x1ztcW41PUX5l8OPT2E5ixV5X3dfpoEFiPr5W9nH0tViLcwZsol/s640/00cbcb78-5a17-11e6-8068-9551dd02cd59.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
(...)<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">У животу никада довољно<br />не одбијамо<br />Стално мислимо како смо у обавези<br />да одемо некуд и кажемо нешто<br />али то није тачно<br />много је боље<br />ништа не рећи и никуда не ићи<br />остати овде<br />на самом рубу властитог живота<br />и старајући се о томе да нас нико не види<br />исцртати плесни корак<br />или два.</span></blockquote>
(...)<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYSgDyv3dy56iR7YiDjX6j8xJQJ4ghtGMPsyJl_XvjKl3g1a4RXnGJSJIwzqun9_WClDURkGUwtdO208lgNkcmWs_coZdqS8NLUxoi_yNgifEdIG2IU88HkwwUbM3brbo1pBjqi8pbHRQt/s1600/9059842_fullsize.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="790" data-original-width="1200" height="421" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYSgDyv3dy56iR7YiDjX6j8xJQJ4ghtGMPsyJl_XvjKl3g1a4RXnGJSJIwzqun9_WClDURkGUwtdO208lgNkcmWs_coZdqS8NLUxoi_yNgifEdIG2IU88HkwwUbM3brbo1pBjqi8pbHRQt/s640/9059842_fullsize.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">Кажемо да нико не може видети Бога<br />а да истог трена не умре<br />Верујем да би нам једна секунда<br />чистог живота<br />неублаженог неразводњеног<br />развалила срце<br />и да је не бисмо могли издржати<br />Можда се управо нешто такво дешава<br />са лепотом поезијом љубављу<br />Изненађени бивамо узнети<br />пламеном руком<br />која нас на сву срећу спусти<br />на наше утабане путеве<br />даждевњака<br />Те нам не преостане ништа друго<br />до да побегнемо<br />у јарке у жбуње<br />тамо где је опасност мања<br />а љубав удаљенија.<br />(...)</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEglf9z-PN9FHNowgl79r9VTb7kzJHp5HgeTb-cIgw4UI05LRayRDOey6GNqw2AHzRUgbI_LoK5-0Q-9CLZW1LqcfH8mxJ2wS1RjOn2cmEn4u2iGE6lAzzVA4hdCUidGpVGnGYrDcHFUVg-x/s1600/images.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="182" data-original-width="277" height="420" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEglf9z-PN9FHNowgl79r9VTb7kzJHp5HgeTb-cIgw4UI05LRayRDOey6GNqw2AHzRUgbI_LoK5-0Q-9CLZW1LqcfH8mxJ2wS1RjOn2cmEn4u2iGE6lAzzVA4hdCUidGpVGnGYrDcHFUVg-x/s640/images.jpeg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">На свету не постоје речи<br />Постоје само гестови<br />Проблем доброте<br />чистоте лакоће<br />тиме није решен<br />али је барем пронашао<br />свој прави израз<br />Како поступити<br />да би се доспело до самог живота<br />Какав гест начинити или не начинити. (...)<br />Записао бих то не следећи начин<br />Чистота је начињена од детаља<br />Доброта од гестова<br />који не воде великим победама<br />ниједна их легенда неће упамтити<br />Реч је о свакодневним радњама<br />далеко херојскијим<br />од сваког хероизма<br />Опрати веш<br />како би се дете сутрадан<br />ос</span><span style="color: #0b5394;">е</span><span style="color: #0b5394;">тило лаким безбедним</span><br />
<span style="color: #0b5394;">у свежем чистом оделу<br />Чак и ако сутрашњице не буде<br />у низу дана<br />Чак и уколико сутра<br />не види дана.</span></blockquote>
(...)<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEho89CC8LQ-n5HRDoylP0mo6aWTzq4qOx2DU1bSw_Itldr8msbhdbVjjqgBfcfdB7Saj67zkoUDOdL_kX15POLDDOlzjo_Thgh8ol1CeKddoqJJ85VqRJSNxOeMjyvFTLtdZTEcYK-QIxIW/s1600/a5f8ace0d0d2d1a9637ecf2d95b0b117.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="320" data-original-width="263" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEho89CC8LQ-n5HRDoylP0mo6aWTzq4qOx2DU1bSw_Itldr8msbhdbVjjqgBfcfdB7Saj67zkoUDOdL_kX15POLDDOlzjo_Thgh8ol1CeKddoqJJ85VqRJSNxOeMjyvFTLtdZTEcYK-QIxIW/s640/a5f8ace0d0d2d1a9637ecf2d95b0b117.jpg" width="526" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">У последње време нисам заљубљен<br />Нела<br />Барем не на начин на који уобичајено разумевамо заљубљеност<br />то бескрајно ишчекивање<br />под великим храстовима крви<br />у жариштима олује<br />Ту слатку мешавину<br />стрепње и мира<br />Нисам заљубљен само учим<br />суптилну разлику између љубави<br />усмерене ка само једној<br />и љубави<br />која долази одасвуд<br />Када смо заљубљени онда смо попут онога<br />који је благо своје положио<br />у земљу<br />Више не спава надгледајући небо<br />ишчекујући пљусак прибојавајући се града<br />надајући се киши жалећи сунце<br />или обратно<br />ни сам више не знајући тачно<br />где је он а где његово срце<br />Када смо заљубљени<br />ставимо само једну особу<br />по могућству лепу<br />у средиште света<br />А када волимо<br />љубављу особе<br />ставимо свет<br />у срце света<br />Наравно никада не бивамо сасвим поштеђени<br />пада<br />но ипак како је лепо<br />кретати се свуда<br />са безбрижношћу оног светитеља<br />који је ушавши у краљев дворац<br />скинуо капут и окачио га о<br />зраку сунца<br />настављајући мирно даље<br />као да је тај његов поступак<br />био нешто најприродније на свету<br />Да која радост кретати се тако<br />волећи и не задржавајући ништа<br />од онога што волимо</span> </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;"><i>Живети Нела</i></span> </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;"><i>Живети дисати певати</i></span> </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;"><i>као да више </i><i>нисмо ту</i></span> </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;"><i>ни за кога</i></span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити изванредним мислима Дејвида Вајта <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post_18.html" target="_blank">о додиру живота</a> или пак Франсуа Жулијена <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_7.html" target="_blank">о чуду сусрета</a>, а онда се свакако вратите Бобеновим редовима <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2018/03/blog-post_21.html" target="_blank">о поетском бивању на земљи</a>, <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_29.html" target="_blank">о љубави, доброти и писању</a>, <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/blog-post_18.html" target="_blank">о светости</a>, <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2016/07/blog-post.html" target="_blank">вечној књижевности</a> или пак о томе <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2016/04/blog-post.html" target="_blank">зашто љубав није жртва</a>.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-79359528909365724942018-08-19T20:00:00.000+02:002018-08-20T10:12:41.614+02:00Поштар у свету бајки Џанет и Ален Ахлберга<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/07/blog-post_17.html" target="_blank">О чаролији писања писама</a> нико није на тако дирљив, једноставан и упечатљиво леп начин писао као дански писац, песник и физичар Тон Телехен. Писма његових јунака разноси ветар, можда исти онај који исписује и објављује редове <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/08/blog-post_17.html" target="_blank">Лутајуће књиге </a>Жан-Мари Кервича, ”књиге без писца”, што се ”шета са оба своја срца у двама јој рукама”. О одговорном позиву разношења писама, на посебан начин су редове исписали и исцртали британски брачни пар, писац <b>Ален</b> (5. јун 1938) и илустратор <b>Џанет Ахлберг</b> (21. октобар 1944 - 15. новембар 1994), у изваредној интерактивној дечијој књизи <a href="https://www.amazon.com/Jolly-Pocket-Postman-Janet-Ahlberg/dp/0316602027" target="_blank">Добри поштар Џоли</a>.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgB6XyY0OCrIdH_g-maBof_J_S9vsiUu7GY81EkNhH3ppl0o03fOKIwnkfs_xB1zqDv_AH9HO6QXYeFqIIaxso773NUj4d3NWoZxCuTldfYUMPzChXUuI7zmGrzJBx7FpgGJ2Tf0GqHN_rM/s1600/photo+1+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgB6XyY0OCrIdH_g-maBof_J_S9vsiUu7GY81EkNhH3ppl0o03fOKIwnkfs_xB1zqDv_AH9HO6QXYeFqIIaxso773NUj4d3NWoZxCuTldfYUMPzChXUuI7zmGrzJBx7FpgGJ2Tf0GqHN_rM/s640/photo+1+%25281%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Књига на којој су радили пуних пет година, данас привлачи и децу и одрасле. Прича у причи, говори о поштару Џолију који је једног летњег јутра устао оран за посао. То се дешавало у оно време када су се писма и разгледнице уткривале и разлетале и стизале са свих страна - као и мене што је пре неког дана обрадовала једна са широким, крупним, разиграним словима натопљена морском сланом водом и осунчана златним сунцем преиспуњена осмесима.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgmfe_baXf83mx-JhvN_li1qINgg55pJefTQHrbhzJyzcSrnjnSWhywpEn2LiL4ry58HsnSr0VqcvE1qgfyMa4WbQnZFziJqVxVM-51kmBJp2PkO4l5PJ2tc5K4wzwOUCIU6_oGKzyWcv7f/s1600/photo+3+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgmfe_baXf83mx-JhvN_li1qINgg55pJefTQHrbhzJyzcSrnjnSWhywpEn2LiL4ry58HsnSr0VqcvE1qgfyMa4WbQnZFziJqVxVM-51kmBJp2PkO4l5PJ2tc5K4wzwOUCIU6_oGKzyWcv7f/s640/photo+3+%25281%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Спремивши се и средивши за посао, кренуо је да по обичају испаркира бицикл, када је уочио да се задња гума сасвим издувала. Остављајући оправку за после радног дана, пут посла се упутио пешице. </div>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">Разневши већи део поште,<br />поштар се Џоли осети лако,<br />Зађе у хлад, поветарцем вођен,<br />Када одједном, О, драги! О, Боже!<br />Звечка се голема са неба сручи<br />и поштара Џолија ошамути.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQ3ph0OwB3N1Fn-S3gieZlRkeMEF6VilxMVwe92CjlILHyjiqoLywOVb5U2skv9d9MLfkUrPBQwu9n88ef5Zc7-7OfJBdSWyAO_TE5ToIxQzfTfyle17sNYRwklTRnHnZuKeCGnW3GwfY1/s1600/photo+4+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQ3ph0OwB3N1Fn-S3gieZlRkeMEF6VilxMVwe92CjlILHyjiqoLywOVb5U2skv9d9MLfkUrPBQwu9n88ef5Zc7-7OfJBdSWyAO_TE5ToIxQzfTfyle17sNYRwklTRnHnZuKeCGnW3GwfY1/s640/photo+4+%25281%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">Ошамућен поштар, поче да тоне,<br />све дубље и дубље у чудљиве снове.<br />Када одједном, ни од куда,<br />пред њега искочи, зец један чудан.<br />Са писмом у шапи, само му махну и<br />мирно протрча са својим сатом.<br />Као што свако дете већ знаде,<br />зец са сатом из које је бајке.<br />На вратима новог, необичног света,<br />поштара сачека натпис од два реда:<br />”Прочитај ме!”</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-T-ENpk4CEuDFfojhLATqJvoIp5PRb4EMQGuSJphfoybZNdB0JghBnAkRubo0bUY6ys4Dx6BFg9OCaghE2Wx8eEOYQskM6Np8kAvaDmvtby67Dc97mbMAV3TSV-m4PvKUTBdcukb0JWcE/s1600/photo+1+%25284%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-T-ENpk4CEuDFfojhLATqJvoIp5PRb4EMQGuSJphfoybZNdB0JghBnAkRubo0bUY6ys4Dx6BFg9OCaghE2Wx8eEOYQskM6Np8kAvaDmvtby67Dc97mbMAV3TSV-m4PvKUTBdcukb0JWcE/s640/photo+1+%25284%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh3skBrRbMXbn3nLK-x_gb9jLd0F0hH_9WaDO2HheQp6jojvF9sSmxSndFsDj54_-Egv_ivi3L5eQKInsh0vGcuRakC25UQCza-YmbWG0wMIZ6VJmFbcfEnC4sInmyYT1FBysR1_vWDiRdb/s1600/photo+5+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh3skBrRbMXbn3nLK-x_gb9jLd0F0hH_9WaDO2HheQp6jojvF9sSmxSndFsDj54_-Egv_ivi3L5eQKInsh0vGcuRakC25UQCza-YmbWG0wMIZ6VJmFbcfEnC4sInmyYT1FBysR1_vWDiRdb/s640/photo+5+%25281%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Као и свако читање, тако и ово одведе зеца, пса и нашег доброг поштара Џолија право у свет Алисе у земљи чуда, а одатле и до вука са три прасета, Палчице и Дороти из земље чаробњака из Оза. Толико авантура, које, признаћете, почивају и чекају да буду откривене, али само у књигама. </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiEZ4z26RnMyleoqB25ZuRUkq9yvPGecnmB9jqt-lm0BlJm-TK0zAanVSXrmB5O59Z9blpqqvpED4Nh1BBFL-U0bHgANWd54J9gI7XOP2BFMWQBKrAsFzW1nEoNrPqv3OjGlzWeMwJnPOpc/s1600/photo+2+%25283%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiEZ4z26RnMyleoqB25ZuRUkq9yvPGecnmB9jqt-lm0BlJm-TK0zAanVSXrmB5O59Z9blpqqvpED4Nh1BBFL-U0bHgANWd54J9gI7XOP2BFMWQBKrAsFzW1nEoNrPqv3OjGlzWeMwJnPOpc/s640/photo+2+%25283%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhkDh4e8q_I9yja9NCnKflmsnQhnlHRU9dqpGqXIdSZxYmwQO3mHzt84Ms4kweG6rS5K30BuPps53V9MavL71aigYOp7hKee2CtAYXSYMGU0EpTpfxP1D91BhNm0L36Qc1Gs8Sa-V5XscH7/s1600/photo+3+%25284%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhkDh4e8q_I9yja9NCnKflmsnQhnlHRU9dqpGqXIdSZxYmwQO3mHzt84Ms4kweG6rS5K30BuPps53V9MavL71aigYOp7hKee2CtAYXSYMGU0EpTpfxP1D91BhNm0L36Qc1Gs8Sa-V5XscH7/s640/photo+3+%25284%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTF1NQCBr9_Omyuu1c8pz6oaCIqjRSFi6A2wb8yxgS-UYQ_m04CR39Vg7d3OlE-l9esmzouagnFuwn8iafOSIfnp1eERQCkbWxCXKZMf44kJTTdHkFKBM5RZFqXk5jla6sdZlWV7aK8vLY/s1600/photo+5+%25284%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTF1NQCBr9_Omyuu1c8pz6oaCIqjRSFi6A2wb8yxgS-UYQ_m04CR39Vg7d3OlE-l9esmzouagnFuwn8iafOSIfnp1eERQCkbWxCXKZMf44kJTTdHkFKBM5RZFqXk5jla6sdZlWV7aK8vLY/s640/photo+5+%25284%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjD91G54UarGycb9yXAr6XAxYte_Smf3yGAqoL9koCpCCWJYGHxtQjgweBSnMW1rK3FIlzRpWa1UwK_P6Vc0oMPJMDyNthkvDjIuiSMS7-h7IBAYOVFbnaWUX6Cc-McmwDYihsYsPv0PzBv/s1600/photo+4+%25284%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjD91G54UarGycb9yXAr6XAxYte_Smf3yGAqoL9koCpCCWJYGHxtQjgweBSnMW1rK3FIlzRpWa1UwK_P6Vc0oMPJMDyNthkvDjIuiSMS7-h7IBAYOVFbnaWUX6Cc-McmwDYihsYsPv0PzBv/s640/photo+4+%25284%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Прошавши светове свакојаке, разне, са прстићем на стази посутој сјајним шљокицама, поштар је стигао ни мање ни више до Смарагдног града.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgGiYklF5_23gP5Y2B4tdNft20DmUTcM9L7uWqmjksy3i0KP51o41HSyz7cqjZYUVIElDcG9FrqadKj_8Y6DlqG7LuyetXQ4GQWDUmpdT1MyVn5RpFgizh9el6eTffZLb66hrdpQFbayb_Z/s1600/photo+1+%25283%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1196" data-original-width="1600" height="478" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgGiYklF5_23gP5Y2B4tdNft20DmUTcM9L7uWqmjksy3i0KP51o41HSyz7cqjZYUVIElDcG9FrqadKj_8Y6DlqG7LuyetXQ4GQWDUmpdT1MyVn5RpFgizh9el6eTffZLb66hrdpQFbayb_Z/s640/photo+1+%25283%2529.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Као што то и обично бива, када се стигне до жељеног циља, следи не тако жељено буђење. </div>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">Поштар, веома изненађен,<br />Старог обличја поврати мере.<br />Ствари нису увек онакве какве нам се чине.<br />Беше ли ово јава или сна причине?</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzwhj-opIzLInv1M2qYDdkQ8qCVsx_TPwcQ-mnXQd6liE0PaQmXsA6SPxc9E6wop7uOOa2vU2CwECgydNbd-hn8iN4-A7FMvfflK9jukUepTIX2PzYcBrYxdrSJlk6ejyDbLdbGFC_Og_3/s1600/photo+3+%25283%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzwhj-opIzLInv1M2qYDdkQ8qCVsx_TPwcQ-mnXQd6liE0PaQmXsA6SPxc9E6wop7uOOa2vU2CwECgydNbd-hn8iN4-A7FMvfflK9jukUepTIX2PzYcBrYxdrSJlk6ejyDbLdbGFC_Og_3/s640/photo+3+%25283%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhWUWoljzxzeceg6hytDR5vy3Vow7qLdG3WmjvCQt8orE-Yt9uPv6qDfQ2ND-0x6L_x3sSWFFYiLQposG9l-h85HpvZJvbXWKubwrQmQOdDj-E1-nNQ3djXREn-6HR5uRwm_mlKVHs9G9V/s1600/photo+4+%25283%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhWUWoljzxzeceg6hytDR5vy3Vow7qLdG3WmjvCQt8orE-Yt9uPv6qDfQ2ND-0x6L_x3sSWFFYiLQposG9l-h85HpvZJvbXWKubwrQmQOdDj-E1-nNQ3djXREn-6HR5uRwm_mlKVHs9G9V/s640/photo+4+%25283%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Ошамућеног поштара су, као што и доликује одвезли до болнице да га испитају и да му превију повређену главу.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhlyo8YuB-BWalHULcFxF-U6-o815Emp3a9Hz5vVGgAJ80Z3-HAjZPoGyg7EN812YXFve_VZ5cq_rGlLmL52SBxWOVQ5uqM_ksbRU7OQk1l8zUvZnhndxU5DufdLg357P7qPqzymdaCM0H8/s1600/photo+5+%25283%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1196" data-original-width="1600" height="478" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhlyo8YuB-BWalHULcFxF-U6-o815Emp3a9Hz5vVGgAJ80Z3-HAjZPoGyg7EN812YXFve_VZ5cq_rGlLmL52SBxWOVQ5uqM_ksbRU7OQk1l8zUvZnhndxU5DufdLg357P7qPqzymdaCM0H8/s640/photo+5+%25283%2529.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
У болници га је, међутим, сачекало изненађење. Болничарка је донела писмо адресирано на њега, на Доброг поштара Џолија:</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWNSoiihCmsRkWvZpJbNbZudodjfterzEUE3tmMQdjcHzUtVZ8YAInq60D4oV_yzrdpu7zqSX4W4kb4bwK4QGYBEsQZQqMCT0zLYPDwPAHCa2JK9pYFiBgd0zkc1-2afttlDFykivcrCSH/s1600/photo+2+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWNSoiihCmsRkWvZpJbNbZudodjfterzEUE3tmMQdjcHzUtVZ8YAInq60D4oV_yzrdpu7zqSX4W4kb4bwK4QGYBEsQZQqMCT0zLYPDwPAHCa2JK9pYFiBgd0zkc1-2afttlDFykivcrCSH/s640/photo+2+%25281%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
У коверти се налазила књижица, а у књижици разгледница:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHfnRNGxIVgwRq6M7hm4B2-ndKThyUiQiaxaNsFQ-9ByIJdFgWMZQJhyphenhyphenJN30fBR3rUg-lEONcIo8Uqz_TZn19QONiVWLdS0U220ljouFv5eaMhPz9olJO4vi3XXbdVhM15IE5LxoZc-l7V/s1600/photo+2+%25282%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHfnRNGxIVgwRq6M7hm4B2-ndKThyUiQiaxaNsFQ-9ByIJdFgWMZQJhyphenhyphenJN30fBR3rUg-lEONcIo8Uqz_TZn19QONiVWLdS0U220ljouFv5eaMhPz9olJO4vi3XXbdVhM15IE5LxoZc-l7V/s640/photo+2+%25282%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7iOHfFYruKE6RBIGzjorGuVTFTPS7Gi1QX-GCOSGkTV4ZtDg7wkMcaPO5HK-PjlJcEprif-pnZiMFyFtPHI7ZrALFr8uo5BiwOZPnzI8d-SrARk_4sJRyMnQZiLDzw7gp9I6tlgr2_nBE/s1600/photo+3+%25282%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7iOHfFYruKE6RBIGzjorGuVTFTPS7Gi1QX-GCOSGkTV4ZtDg7wkMcaPO5HK-PjlJcEprif-pnZiMFyFtPHI7ZrALFr8uo5BiwOZPnzI8d-SrARk_4sJRyMnQZiLDzw7gp9I6tlgr2_nBE/s640/photo+3+%25282%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEix54cUU05f1OaGUap15HAN7e-Yy4c9Xkm1pzdY00Z6bbEaeiHs6oaXIBAHyvmAdQBJuBegBMHWhd3L82Fl_trRy4zWCc8NINpNa6-A1JoWE1pNP8kWTf97n4QBhDPQm1PGEfive9NygOiP/s1600/photo+4+%25282%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1196" data-original-width="1600" height="478" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEix54cUU05f1OaGUap15HAN7e-Yy4c9Xkm1pzdY00Z6bbEaeiHs6oaXIBAHyvmAdQBJuBegBMHWhd3L82Fl_trRy4zWCc8NINpNa6-A1JoWE1pNP8kWTf97n4QBhDPQm1PGEfive9NygOiP/s640/photo+4+%25282%2529.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Она је управо и све разјаснила. Као што то обично бива у бајкама и животу. Наиме, </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">да звечка није ударила поштара у главу,<br />ударила би Робина Худа,<br />који је из неке своје приче<br />пролазио управо туда. </span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Но, било како било, звечка је пала и поштар је успео да измири све приче из бајке. Све, осим једне!</div>
<div style="text-align: justify;">
На путу за Канзас, Алиса и Дороти су среле Питера Пана и он се свидео Алиси. Не, Дороти. Не, Алиси. Или ипак, можда, Дороти... Било како било, остало је сасвим неразјашњено ко је ту на крају кога сањао: добри поштар Џоли њих или они доброг поштара Џолија... Неразјашњено како у животу, тако и у бајци.</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">У међувремену, са страшне висине,<br />Из мрклог мрака и звезданог неба,<br />изнад брда под широким сводом,<br />где топли ветрови летњи дувају и<br />вештице лете, медо се велики<br />стропоштао доле.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/07/blog-post_17.html" target="_blank">изванредним писмима Тона Телехена</a> или пак, ако вам чаролије није доста, онда се осврните и на <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/07/blog-post_4.html" target="_blank">чаробну причу камења Филипа Барбоа</a>.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-40205042385311284742018-08-17T01:05:00.002+02:002018-08-17T01:30:34.566+02:00Лутајућа књига Жан-Мари Кервича<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Постоје књиге и постоје Књиге. Постоје оне <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/07/blog-post.html" target="_blank">вечне књижевности</a> за које је Кристијан Бобен, као нико други, записао да су се појавиле са првим људима и ”омогућиле им да бораве на земљи и не умру од зиме”. Постоје Књиге које су попут слика које је Едуар Буба поклонио девојчици која му је тражила да јој да ”<a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_26.html" target="_blank">нешто што никада неће умрети</a>”. Таква Књига, зрнце злата, зрака сунца, јесте <a href="https://www.amazon.fr/livre-errant-Jean-Marie-Kerwich/dp/2715244916" target="_blank">Лутајућа књига</a> <b>Жан-Мари Кервича </b>(1952). </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEir68Nqa7NbIJnjRhQimtRd-KVaT3tIissODxQdnM8NJMm9zYZ3tNQLZYDEcfyTE8vIUvL_ArwHnOdJJwMisZkqRVr5W3tt07ZPUqhcU4PF7FLbvOMVzv0jgjQhX48omqyQVbH1wo4Qm0tU/s1600/Jean-Marie-Kerwich_156.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="131" data-original-width="250" height="335" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEir68Nqa7NbIJnjRhQimtRd-KVaT3tIissODxQdnM8NJMm9zYZ3tNQLZYDEcfyTE8vIUvL_ArwHnOdJJwMisZkqRVr5W3tt07ZPUqhcU4PF7FLbvOMVzv0jgjQhX48omqyQVbH1wo4Qm0tU/s640/Jean-Marie-Kerwich_156.jpeg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Жан-Мари Кервич је рођен у породици пијемонтских цигана са душом широм од небеса. Брат му по срцу, Кристијан Бобен, за њега је записао: ”Босоноги који нам враћа кључеве неба за које смо веровали да смо их заувек изгубили”. И заиста. Кервич не пише, он живи, дише, крвари. Књигу пушта да се сама напише из његове нутрине и ветар је објави.<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">Ја, Жан-Мари Кервич, у свом јадном бићу, сачинио сам склониште незбринутим мислима. Примам их душом и преносим њихову поруку. Потом заспим под покровом лутајуће књиге. Човек који сам, овде престаје. Седећи на рубу тротоара, попут каквог просјака што пружа руку, мој живот овде стаје. Чему писати како би се, у најбољем случају, постало именом улице која и сама води у смрт? Осим тога, немам више потребу да пишем, постао сам чедом Творевине. Више волим да једноставно живим, да се ничему не надам. Волим не волећи. Не преостаје ми више ништа до да седнем у подножје каквог дрвета и сачекам да се књига сама доврши. Затим, помоћу поветарца, објавиће ме сва четири ветра. Видим како лутајућу књигу односи вода тротоарског канала. Без имена, без наслова на корицама. Упућује ми последњи поглед. Смећар је, потом, хвата вршком лопате и баца у канту за смеће. Свршено је.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiP15W1ijHOuIp9zey070GBzUz_Q3QyxDLYkcDgz6l9GwGr98hv_XAdGH6EabeDTUCQ8F7ovr5HoxJbOCRItfda3AyINxhKU8DpqlwCYrq9W7PMDB_2J3XpHN5ioqvTqumdivws5ZRKZ3op/s1600/%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D1%2583%25D0%25B7%25D0%25B8%25D0%25BC%25D0%25B0%25D1%259A%25D0%25B5+%25282%2529.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="168" data-original-width="300" height="358" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiP15W1ijHOuIp9zey070GBzUz_Q3QyxDLYkcDgz6l9GwGr98hv_XAdGH6EabeDTUCQ8F7ovr5HoxJbOCRItfda3AyINxhKU8DpqlwCYrq9W7PMDB_2J3XpHN5ioqvTqumdivws5ZRKZ3op/s640/%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D1%2583%25D0%25B7%25D0%25B8%25D0%25BC%25D0%25B0%25D1%259A%25D0%25B5+%25282%2529.jpeg" width="640" /></a></div>
<br />
Лутајућа књига се овако представља:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Ја сам лутајућа књига; књига без писца. Пишем уз помоћ ветра који ми окреће странице, уз помоћ пурпурне крви листова дрвећа. Ја сам скитња; скитња која све познаје. Наиме, ја не пишем, ја се шетам са оба своја срца у двама ми рукама попут кофера духовности. Државе су се толико приближиле да је теже прескочити бару него отпутовати до Индије.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Његове су речи попут оних за које Франсуа Касинжена Треведи тако уверљиво тврди да <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_29.html" target="_blank">васкрсавају</a>, јер су ”међу нама и доводе нас у питање”, ”отпочињу разговор”.</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Никада нисам познавао срећу. Пао сам са једне пусте звезде на другу још сувљу. Свикнут сам на лоше вести. На то гледам као на прилику да сачекам ону добру. Сам себе објављујем. Душу примам у поетском салону властите утробе где пацови долазе да ме похвале. Волим да се дивим парчићима стакла, приградском цвећу што извија своје танке вратове кроз ограде градилишта. Нема милости за песнике, нема саучешћа. Ништа они нису видели, а ипак морају описати васкрсење човека</span><span style="color: #0b5394;">, попут њих, </span><span style="color: #0b5394;">прикованог на крст.</span></blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWloDkbuS9XtTxiWWdQB0TX0E6YaRimfhSt-lacxXymDBPTdWD7GWeyICGrVt6-ctbhvtVzhC1WH2M4wTtBcMD1UDCRP9MPvxt0BX-nELaJeSBcrJ2auTIkID2OxCY9eae0wQBBcd301L9/s1600/19187316.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1097" data-original-width="1600" height="438" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWloDkbuS9XtTxiWWdQB0TX0E6YaRimfhSt-lacxXymDBPTdWD7GWeyICGrVt6-ctbhvtVzhC1WH2M4wTtBcMD1UDCRP9MPvxt0BX-nELaJeSBcrJ2auTIkID2OxCY9eae0wQBBcd301L9/s640/19187316.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Категорија поезија: то је мој књижевни регистрациони број. Једног дана су ми поклонили награду најбољег верујућег књижевника, мени који немам веру. То ме је дирнуло, као да сам освојио играчку на сеоском вашару. Сећам се сестре која је изводила тачку на трапезу и очевог израза лица престрављеног идејом да случајно не падне са свог малог парчета раја и то у ову јадну шатру коју држе два крхка дрвена јарбола и шљунком прекривена стаза са козом што брсти све унаоколо. Кажу ми да није умесно писати о Богу. Али о чему другом бисте да пишем када је Он само писање?</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
За разлику од Рилкеа помало <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/01/blog-post_18.html" target="_blank">уплашеног пред белином странице</a>, Жан-Мари Кервич примећује:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Како је лепа белина странице. Као да пишемо по снегу. Као да се какав невидљиви запис овде већ налазио, као каква девојка у белој спаваћици. Но пошто су мисли коракнуле по страници, она се убрзо претворила у блатњаву улицу оивичену којекаквим отпацима. Страница је изгубила своју белину; снег папира се истопио под врелим мастилом песме. Престајем да пишем како бих оставио део простора прекривеног снегом; како бих вас оставио да се дивите хоризонту папира прекривеног снегом. </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhVvTChQH0Qz9p-951mz1yCPmpCkgJ6POB_duMZfgSZDyGyUoj1zhhF_-3WrE-VhGqo8R46sJ6DSwA6DUTsRuCp5fTV-HqwHHRKVzs-I8bfy3RrncahnBu6TwAkjQIZpUTY_pQYDSUgOOzq/s1600/07022018-IMG_3051-1080x720.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="1080" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhVvTChQH0Qz9p-951mz1yCPmpCkgJ6POB_duMZfgSZDyGyUoj1zhhF_-3WrE-VhGqo8R46sJ6DSwA6DUTsRuCp5fTV-HqwHHRKVzs-I8bfy3RrncahnBu6TwAkjQIZpUTY_pQYDSUgOOzq/s640/07022018-IMG_3051-1080x720.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Поезија се, према речима Жан-Мари Кервича, не пише, она се живи. А нарочито то важи за лутајућу књигу, која попут њеног аутора има обичај да се на неко време изгуби и да нас онда неочекивано пронађе, као ономад у паришком предграђу Обервилје где ју је</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">чистач улица помео са јесењим лишћем. Потом ју је покупио, прочитао неколико страница, спусио на зид старачког дома и припалио цигарету са метлом приљубљеном на груди. Овај тренутак читања остарелог чистача улица највећи ми је успех у животу; слава коју никада нећу заборавити.</span></blockquote>
Нешто се слично десило и онда када је била виђена у Бенаресу.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiz8yp-A-UpLJBIiaVafsBCcZi9dliSXJYq7NppdLhUOTkOMApvjtshKkA5j1iZ6YePJW4YGz9JsKP8a9wzvRgnrKmvgAnbcja3WxcTyA6q-O5OnfaB8U4yMF8_qrscRrUY7pIMOXq1PI7X/s1600/portrait-noir-et-blanc-femme-indou-rue-jodhpur-rajasthan-inde.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1500" data-original-width="1000" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiz8yp-A-UpLJBIiaVafsBCcZi9dliSXJYq7NppdLhUOTkOMApvjtshKkA5j1iZ6YePJW4YGz9JsKP8a9wzvRgnrKmvgAnbcja3WxcTyA6q-O5OnfaB8U4yMF8_qrscRrUY7pIMOXq1PI7X/s640/portrait-noir-et-blanc-femme-indou-rue-jodhpur-rajasthan-inde.jpg" width="426" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">У Бенаресу, постоје жене које и не знају да су жене и које уместо ципела имају пољупце Божије по табанима стопала. Тај јадни народ не познаје вулгарност среће. Изненада, окренувши главу, опазио сам једну од њих како у рукама држи стару сламнату метлу. Била је то лутајућа метла начињена да чисти отпатке богатих. Хтео сам да је купим, али је жена одбила да ми је прода: благодат се не продаје. Дугачке седе власи украшавале су јој ћилибарска рамена. Понео сам метлу са собом у Париз. Срећан сам јер пластика још није свиме овладала. Међутим, метла је била тужна: искоренио сам једну сламнату душу. Но и ја сам метла искорењеног тела. Можда ћемо једног дана заједно помести наше туге? </span> </blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Са Жан-Мари Кервичом и његовом <a href="https://www.amazon.fr/livre-errant-Jean-Marie-Kerwich/dp/2715244916" target="_blank">Лутајућом књигом</a> се далеко и дубоко путује. Као са сваком правом књигом. Стога препоручујемо да је прочитате у целини, а прочитано можете допунити дивним редовима Кристијана Бобена о <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_26.html" target="_blank">лепоти живота</a> или пак Дејвида Вајта о <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post_18.html" target="_blank">додиру живота</a>.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-2208086672516498152018-08-09T09:05:00.000+02:002018-08-09T12:07:13.545+02:00Саади о ћутању<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
”Чуваjмо се: претеране речитости, измештених изјава, ужурбаног настојања да било шта кажемо о било чему, предугих разговора,...” само су нека од упозорења зен учитеља, Риокан Тајгуа, <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/10/blog-post_7.html" target="_blank">о злоупотреби речи</a>. Јутрос размишљах о снази које имају речи да покрену, ослободе, надахну. Јутрос размишљах и ономе што је тако лепо приметио Франсуа Касинжена Треведи пишући о слободи говора у оквиру својих блиставих редова <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_29.html" target="_blank">о речи која васкрсава</a>, где примећује: ”Слобода говора се не састоји у изразима дрскости, већ у покретању огромног континента неизреченог.”</div>
<div style="text-align: justify;">
У далеком, 13. веку, ирански песник, <b>Абу Мухамед Мошареф ал-Дин бин Абдалах Ширази</b> (1210-1292), познат под именом <b>Саади</b>, што у преводу значи: ”Поручник Саада”, где ”са’ад” значи ”бити срећан”. Дакле, овај ”поручник срећних” који је, како његов биограф Давлачах бележи, тридесет година провео у учењу, тридесет у путовању и тридесет у молитви и писању, за собом је оставио две изванредне збирке које се сматрају највећим споменицима персијске књижевсности: песничку збирку ”Воћњак” и збирку анегдота ”Ружичњак”.<br />
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjE8KuDcqaSHefLNhr281DFo2AGENfdZbB5XSoIhytLMg8po3WABPBYNBWAqPzZpRglxgbOvgWBEJLgBFYhzBrt4B5Ak_vij7W_r3wVhyphenhyphen7gNS9kJkvI9iw2eOhyphenhyphent8rhiqlTxygd0jc2LNdZ/s1600/4bk4233187dc4f6gcs_800C450.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="450" data-original-width="800" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjE8KuDcqaSHefLNhr281DFo2AGENfdZbB5XSoIhytLMg8po3WABPBYNBWAqPzZpRglxgbOvgWBEJLgBFYhzBrt4B5Ak_vij7W_r3wVhyphenhyphen7gNS9kJkvI9iw2eOhyphenhyphent8rhiqlTxygd0jc2LNdZ/s640/4bk4233187dc4f6gcs_800C450.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
У ”<a href="https://www.amazon.fr/Jardin-Fruits-Histoires-%C3%A9difiantes-spirituelles/dp/2070466434/ref=sr_1_5?s=books&ie=UTF8&qid=1533797577&sr=1-5" target="_blank">Воћњаку</a>”, језиком који одликује мудраце Блиског Истока, Саади оставља кратку приповест о значају ћутања:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Такаш је открио тајну својим чуварима тражећи од њих да је даље не шире. Та тајна, којој је требала цела година да се успне од његовог срца до његових усана, градом се раширила за само један дан. Љутит, Такаш заповеди џелатима да казне кривце. Али један од окривљених одговори принцу:<br />- Сам си крив за грешку коју смо починили. Дакле, помилуј нас! С обзиром да ниси знао како да реку задржиш на њеном извору, не тражи начина како да је насипима задржиш онда када преплави земљу. Задужи чувара да бди над твојим накитом, али никог не задужуј да бди над твојом тајном.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiTxsrIxU3A4mDkbI2gaqFAaUmNbqHclUJyQvz9UbA6o4HUgYjXXwsT-3_-_DxedFix0QvPyi1sTbSgTWrke3hIJ7AO4yNFy_fNwXSrHwC0m2hnsg7oYJga3eDlAc8ALtzQMhQFd9OYW1U8/s1600/n-ISLAMIC-ART-628x314.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="314" data-original-width="628" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiTxsrIxU3A4mDkbI2gaqFAaUmNbqHclUJyQvz9UbA6o4HUgYjXXwsT-3_-_DxedFix0QvPyi1sTbSgTWrke3hIJ7AO4yNFy_fNwXSrHwC0m2hnsg7oYJga3eDlAc8ALtzQMhQFd9OYW1U8/s640/n-ISLAMIC-ART-628x314.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
Приповест је из које Саади извлачи следећи закључак:<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Господар си сваке своје неизговорене речи. Једном када је она изашла из твојих уста, постајеш њеним робом.<br />Када ђаво побегне из затвора, ниједна молитва, ниједна претња, неће га приволети да се у затвор врати.<br />Дете које развеже језик којим је задржаван необуздани коњ, ни сто атлета га после неће моћи ухватити. </span></blockquote>
Мудре Саадијеве савете који данас имају посебну тежину услед наше интернет комуникације можете допунити Риокановим упозорењима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/10/blog-post_7.html" target="_blank">о злоупотреби речи</a>. </div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-14515911945365697752018-08-08T12:50:00.001+02:002018-08-08T19:48:47.655+02:00Благослов Дејвида Вајта неузвраћеној љубави<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Џон О'Доноху је у изванредној <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/01/blog-post_27.html" target="_blank">књизи благослова</a> исписао светлосне редове о том дубоком општењу са другим кроз молитву, при којој се реч упућује другом кроз Реч која све оприсутњује и чини постојаном потврдом реалности ма како она лепа, тешка, радосна, тужна или потресна била. Благословима као љубећој доброти приступа и <b>Дејвид Вајт</b> (2. новембар 1955) у збирци песама <a href="https://www.amazon.com/Bell-Blackbird-David-Whyte/dp/1932887474" target="_blank">Звоно и кос</a>, са Благословом неузвраћеној љубави.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgxwBnadKMlKur3FJbWIYdh0RQZYGLzKWe4UrN2CA3gtZDkRhmseZaYXD813ulz7iSJL0jpin3453bxv3wQm5RZcD8Pa4TruGveC1R1g6a8gZfEQmvvQ5HXkjcY7hs5kVYBuFkIk6UqlawD/s1600/David+Whyte+travel.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="292" data-original-width="700" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgxwBnadKMlKur3FJbWIYdh0RQZYGLzKWe4UrN2CA3gtZDkRhmseZaYXD813ulz7iSJL0jpin3453bxv3wQm5RZcD8Pa4TruGveC1R1g6a8gZfEQmvvQ5HXkjcY7hs5kVYBuFkIk6UqlawD/s640/David+Whyte+travel.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Овим благословом, како подвлачи овај изванредни ирски песник и есејиста, "покушао сам да похвалу узнесем једном од најтежих и најнеугледијих стања: не бити виђен, не бити цењен и засигурно не бити вољен од онога кога видимо, ценимо и волимо". Као што је већ износио у својим промишљањима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_4.html" target="_blank">о ономе шта боли при растанцима</a>, тако и овде Дејвид Вајт истиче како је "неузвраћена љубав то срцепарајуће стање које се не да ублажити, без обзира на наше најдубље наде да их превазиђемо понирањем у увек нова откривења које нам обзнањује дубина наше наклоности". Међутим, како у наставку истиче, сломљеност срце, ипак остаје и онај предео у који, без потребе ретко залазимо, а у којем почива оно светло које нам омогућава да у најинтимнијим пределима наше душе спознамо оно што називамо умећем сагледавања, прихватања и вољења себе. Нека је стога благословена неузвраћена љубав!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjJsMBM3ITOXs10HVqRDskwkheZugDTfj-wT8_db3ECB57_8ifUTDxWZoiioIpB96IuBPFYGF6GSKawM1oHqXfHQbdFhEwNyst69Ph6MT3TdQDisxkEaOzyJffK6UP7e59m-Ryta5I0bK3R/s1600/unrequited-love.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="336" data-original-width="702" height="306" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjJsMBM3ITOXs10HVqRDskwkheZugDTfj-wT8_db3ECB57_8ifUTDxWZoiioIpB96IuBPFYGF6GSKawM1oHqXfHQbdFhEwNyst69Ph6MT3TdQDisxkEaOzyJffK6UP7e59m-Ryta5I0bK3R/s640/unrequited-love.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<b><span style="color: #f1c232;">БЛАГОСЛОВ ЗА НЕУЗВРАЋЕНУ ЉУБАВ</span></b><span style="text-align: left;"> </span></blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Благослов очима које ме не видеше као што сам желео да виђен будем,<br />Благослов ушима које никада чути неће удаљени бат корака мог стидљивог срца.<br />Благослов животу који је у теби, а који ћеш проживети без мене;<br />отвореним вратима које те од сада заувек одводе.<br />Благослов путу којим ћеш се сама упутити и<br />благослов путу који те чека са неким другим на њему.</span></blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Благослов ономе што о мени никад дознати нећеш у годинама које наступају,<br />а са тим, и слепом благослову мојих руку ономе ил' оному<br />који никада неће моћи спознати мене онаквим какав јесам,<br />а самим тим, благослов нека се спусти и на начин на који<br />сам себе никада нећу спознати у целости,<br />а изнад свега, најдубља, најсрдачнија жеља<br />мог скривеног и неприлагођеног срца<br />ономе што си ти у себи морала да прикриваш од мене.</span><span style="text-align: left;"> </span></blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Дозволи ми да будем довољно великодушан и широк<br />и храбар да ти кажем збогом, без покушаја да разумем;<br />да те пустим да се упустиш у своје сопствено разумевање,<br />али са тим да увек останеш у милом средишту,<br />скривене сенке мог сећања без жеље<br />да знам ко си била када си се први пут појавила,<br />ко си била док си крај мене остајала и<br />ко ћеш постати у слободи<br />сада када си прошла кроз мој живот и отишла. </span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити и изванредним редовима Дејвида Вајта<a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_4.html" target="_blank"> о томе шта боли при растанцима</a>, стиховима Виславе Шимборске и Дејвида Вајта <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/02/blog-post_21.html" target="_blank">о правој љувави</a>, као и Џон О'Донохуовим <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/01/blog-post_27.html" target="_blank">благословима</a>. Читање можете наставити и Дејвид Вајтовим размишљањима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post_18.html" target="_blank">о додиру живота</a>, <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/10/blog-post_11.html" target="_blank">храбрости</a>, <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/blog-post.html" target="_blank">неименовању љубави</a>, <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_23.html" target="_blank">ступању и иступању из тишине</a>. Свакако, препоручујемо да збирку песама <a href="https://www.amazon.com/Bell-Blackbird-David-Whyte/dp/1932887474" target="_blank">Звоно и кос</a> прочитате у целости.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-68491335651835366372018-08-06T14:47:00.000+02:002018-08-08T14:55:17.925+02:00Бернар Стиглер о оптимистичко-песимистичком односу према реалности<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Јирген Хабермас је размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/07/blog-post_14.html" target="_blank">о веровању и знању у плуралистичком постсекуларном друштву</a> скренуо пажњу како се он олако тумачи било кроз призму оптимизма где се наводно знање еманципује у односу на веровање или пак песимизма тамо где се ово раздвајање салгедава као нежељено подвајање реалности. Позивајући верујуће људе да иступе из домена приватности у који су били скрајнути и ступе на поље јавне комуникације која ангажује друштво у целини. Он је, у том смислу, подсетио на неопходност превођења богатих теолошких појмова и концепата на језик разумљив савременом човеку. "Они су ти, подвлачи Јирген Хабермас, који морају превести своја верска убеђења на секуларизовани језик уколико желе да им аргументи буду већински усвојени".</div>
<div style="text-align: justify;">
Оно на чему бисмо овде желели мало дуже да се задржимо јесте ово подвојено оптимистичко-песимистичко одношење према тумачењу реалности које постаје све комплексније према увидима савременог француског философа <b>Бернара Стиглера</b> (1. април 1952) изнетим у веома занимљивој студији <a href="https://www.amazon.fr/Dans-disruption-Comment-Entretien-christianisme/dp/2330090684/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1533554337&sr=1-1&keywords=bernard+stiegler+dans+la+disruption" target="_blank">У прекиду. Како не полудети?</a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjjniIJifwlUYr2lWluiZCA65wcZK4ZV00RSVcHhtqR5j_DLH9awK0Nqi0_M7fcuy4W1O_Bko6wK3B-XlLKB6NV8yr1yG0e_TJYg4x0Gd96-tzXB2_PpDaZSMyvB7KwNROwNVhj42z1OCl4/s1600/stiecler.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="301" data-original-width="484" height="398" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjjniIJifwlUYr2lWluiZCA65wcZK4ZV00RSVcHhtqR5j_DLH9awK0Nqi0_M7fcuy4W1O_Bko6wK3B-XlLKB6NV8yr1yG0e_TJYg4x0Gd96-tzXB2_PpDaZSMyvB7KwNROwNVhj42z1OCl4/s640/stiecler.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Успоствљајући и анализирајући појам "прекида" кроз феномен убрзања иновације којим управљају господари технолошког напретка, на који се са интересантим увидима осврће и Пол Жорион говорећи <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_20.html" target="_blank">о поробљености демократије финансијама</a>, Бернар Стиглер акценат ставља да до манипулације савременим друштвом долази управо услед тога што оно непрестано каска и касни у односу на технолошко-економски напредак што за резултат има урушавање и парализу друштвених структура неспособних да напредак приме и усвоје, те на жељени начин каналишу. Како се не би полудело пред тим феноменом, обично се прибегава, оцењује Бернар Стиглер, давању олаких оптимистичко-песимистичких одговора.</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Оптимизам и песимизам су, у оваквим условима, недостојни, непримерени и куквички. Као негирање очигледности и као одбијање ситуације коју та очигледност пројављује, представљају "лаке" (свакодневне) облике лудила: <i>треба бити луд </i>да би се наставило <i>живети као да се ништа не дешава</i>, знајући, али <i>не желећи знати</i>, оно што се свуда пројављује.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Као што Жан-Мишел Бење подвлачи, размиљајући <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post.html" target="_blank">о феномену свођења човека са иконе на гаџет</a>, како је "у бити постхуманистичких утопија присутна презасићеност бивања оним што јесмо", што доводи до осећаја олакшања уколико чујемо да су "ово можда последњи дани и да је достигнута тачка у којој ће он (човек) напокон моћи да се ослободи своје чемерне љуштуре и ступи на поље бесмртности". Јасно уочавамо подвојеност оптимистичко-песимистичког сагледавања савемених историјских прилика и реалности, на шта Бернар Стиглер луцидно упозорава:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Попут оптимизма, песимизам се састоји у томе као да се ништа не дешава. Песимиста се позива на аргумент негативног фатализма како ништа не би чинио: све је већ одиграно, све је већ касно. Оптимиста такође ништа не чини, јер сматра како се ништа не дешава до оно што је сасвим уобичајено. Оптимизам и песимизам на тај начин један другог потврђују и учвршћују затварајући се у узајамно негирање, што познајемо као феномен који психоанализа описује као рационализације, то јест, веома добро исконструисане лажи са циљем да забашуре реалност. И песимизам и оптимизам поричу очигледност, то јест, императив не да се буде песимиста или оптимиста, већ храбар. </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjB8jTWOWSvSio6yNa8BjQY4vIs8QwZzJQ7-ZwlX5HyNTb1eaqGk3AtC86I5OCEzxhhl-yaIhSi643Gz6qBpkfkjgUvqT5beFIGOln8BWZCEGZ0gMjPy4BWXsX6dborvPtyRlNuEYUG3Zbh/s1600/Porter-Superfund-1-940x581.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="581" data-original-width="940" height="394" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjB8jTWOWSvSio6yNa8BjQY4vIs8QwZzJQ7-ZwlX5HyNTb1eaqGk3AtC86I5OCEzxhhl-yaIhSi643Gz6qBpkfkjgUvqT5beFIGOln8BWZCEGZ0gMjPy4BWXsX6dborvPtyRlNuEYUG3Zbh/s640/Porter-Superfund-1-940x581.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Попут Дејвида Вајта који <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2017/10/blog-post_11.html" target="_blank">храброст </a>описује као срчаност пред свакодневицом реалности, тако и Бернар Стиглер истиче да се: </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">ово криминално негирање одвија са огромном подршком која за сврху има охрабривање песимиста и оптимиста у њиховом негирању свих могућности и неопходности делања - апарат који је сачињен од технологија и установе за отклањање воље с једне стране и, дисруптивних система који успостављају друштвену немоћ, са друге. Оптимизам и песимизам на такав начин поричу речено да, попут предворја лудила, воде ка патолошким процесима радикализације који још додатно поспешују оспоравање и порицање - успостављајући терор и паничне реакције који увек окончавају у најгорем.</span></blockquote>
У наставку текста, Бернар Стиглер истиче да решење види у супротстављању овом црно-бело, песимистично-оптимистичком приступу реалности, индивидуалних и колективних словесних и рационалних ставова.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjx-5lZ2yMyCcIKG7cMvmAxatimhFHaeyRKWhd4T5cKzP4NHK3D5vPZtqSogBCxsTz2tvc0VStjdMVk-ajgLdARxAFhfCS6M5zHoMg3zN7CgKMDwHJf_8dYhzMziyDjwHunzP5mwwN58WhZ/s1600/blog_disruption2.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="315" data-original-width="472" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjx-5lZ2yMyCcIKG7cMvmAxatimhFHaeyRKWhd4T5cKzP4NHK3D5vPZtqSogBCxsTz2tvc0VStjdMVk-ajgLdARxAFhfCS6M5zHoMg3zN7CgKMDwHJf_8dYhzMziyDjwHunzP5mwwN58WhZ/s640/blog_disruption2.png" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Песимизам и оптимизам су стања душевног расположења. Размишљати рационално, то јест размишљати тако што би се узимале у обзир акције које би се могле појавити, или размишљати о условима у којима би могуће делатности могле отворити будућност још увек у најави изван и изнад онога што наступа, значи преобликовати ова душевна стања у критичке одлуке засноване на јавној расправи против свих оних процеса негације као и срљања у искушење најгорег у чему се углавном састоји последњи израз нагосонског испада.</span> </blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити изванредним увидима Жан-Мишел Бењеа <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/20.html" target="_blank">о Демократији 2.0</a> или пак Питера Слотердајка <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_17.html" target="_blank">о припитомљавању човека</a>, као и Бертран Вержелијевим о поигравању са постојањем. Свакако препоручујемо читање дела <a href="https://www.amazon.fr/Dans-disruption-Comment-Entretien-christianisme/dp/2330090684/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1533554337&sr=1-1&keywords=bernard+stiegler+dans+la+disruption" target="_blank">У прекиду. Како не полудети?</a> Бернара Стиглера у целости. </div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-90890570104905971192018-07-31T00:01:00.000+02:002018-08-08T14:38:14.775+02:00Менциус о познању срца<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.fr/2017/07/blog-post.html" target="_blank">о животу</a>, Ети Хилесум је у својим изванредно дубоким и лепим дневницима забележила: "Живот и друштвени односи су бесконачно изнијансирани. Не постоји ништа апсолутно нити објективно истинито - то знам, али ипак потребно је да ми то знање уђе у крв, под кожу, а не само да остане у глави. Потребно га је живети. Увек се томе враћам, а један живот је сасвим довољан да бисмо се томе научили: живот таквим каквим га прихватамо својом личном философијом морамо усвојити и својим осећањима. То је без сумње једини начин да се постигне осећај хармоније”. О путевима остваривања ове животне хармоније изванредне редове за собом је оставио један од највећих кинеских философа, најпознатији Конфучијев следбеник, <b>Менцијус</b> (380-289), који је сматрао да је ослушкивање властитог срца, његово разрастање, једини пут мудрости. </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEit9gXEFPxcGBo07wMsy04HqmBlDqkdMH0eIIu56i-kQrObeDGUqtyky8wq7IDEGEVDhHDrabDO4U6DK_WHrGzLlNde5w-35EGG8Ca5l9a406CHeh1W0gFOoaCBQ5bGX_eGwg_PFMopCQsz/s1600/mengzi_360x450.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="627" data-original-width="1200" height="334" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEit9gXEFPxcGBo07wMsy04HqmBlDqkdMH0eIIu56i-kQrObeDGUqtyky8wq7IDEGEVDhHDrabDO4U6DK_WHrGzLlNde5w-35EGG8Ca5l9a406CHeh1W0gFOoaCBQ5bGX_eGwg_PFMopCQsz/s640/mengzi_360x450.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
У збирци кратких изрека, сабраних под називом <a href="https://www.amazon.fr/Aller-bout-son-c%C5%93ur-Philosophe/dp/2070463230" target="_blank">Ићи до краја срца</a>, Менциус развија сопствену философску мисао којој је у средишту поставка према којој је људска природа сама по себи добра. </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Човечност је само срце човеково. Правда је пут човечији. Уколико изгуби сопствени пут, више се не може вратити извору. Уколико запостави срце, више га не може пронаћи. Није ли то тужно? Човек који изгуби своје кокоши и псе зна како да поступи не би ли их пронашао, али уколико изгуби срце, не зна на који начин да га пронађе. Стога, пут учења и испитивања нема други циљ до да му помогне у проналажењу изгубљеног срца, ништа више од тога.</span></blockquote>
Попут савремених неуронаучника, међу којима и Мариана Сигмана који се детаљно бавио феноменом <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/blog-post_8.html" target="_blank">трептаја људског срца</a> у процесу одлучивања, тако је и Менциус, био мишљења да онај<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">који иде до краја властитог срца познаје сопствену природу. А, познавати сопствену природу, исто је што и познавати Небо. Служимо Небу онда када срце чувамо неподељеним и хранимо његову природу. Равнодушни према краткорочном или дуговечном животу, судбину творимо старајући се о сопственој личности до смрти. </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjh8SUfy2mPFgGs3un15WC_mJu0RBoh_Fs_JM_b2iy-xp7gj2zTZC_kmAzGf6A6p9sZFShGOC9X8RcZTAYu1C_nBukOvfItKa1bN4ixeWvtYWYYu8EiHhnA0kRlP9GeFCN3ZJ7fK1ufz2K-/s1600/Mencius.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="512" data-original-width="352" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjh8SUfy2mPFgGs3un15WC_mJu0RBoh_Fs_JM_b2iy-xp7gj2zTZC_kmAzGf6A6p9sZFShGOC9X8RcZTAYu1C_nBukOvfItKa1bN4ixeWvtYWYYu8EiHhnA0kRlP9GeFCN3ZJ7fK1ufz2K-/s640/Mencius.jpg" width="440" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
У наставку, Менциуз износи једно веома дубоко запажање о неговању како сопствене тако и туђе личности: </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Хранити једну особу, а да јој при томе не посведочимо љубав, исто је што и односити се према свињи; волети је, а не указивати јој поштовање, исто је што и узгајати је попут домаће животиње. Поштовање треба да претходи дару. Никада добар човек неће поштовати онога који то не заслужује. (...) Човечност, које је предмет мог трагања, никада ми није ближе до онда када целом својом душом настојим да се према другима односим на начин на који бих да се и они односе према мени. (...) Не чините другима оно што не желите да они вама чине; не желите другима оно што не желите да они вама желе. Уколико тако будете поступали, то ће бити сасвим довољно.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Међутим, према Менциусу,</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">делати без разумевања смисла сопствених дела, понављати исте поступке без тражења мотива, проживети живот без разумевања његовог принципа, пада у удео већине. </span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
А оно што одликује доброг човека јесте то да се </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">његова природа састоји у човечности, правди, обредима и мудрости који су укорењени у његовом срцу; њихова живост пројављује му се на лицу, ношена је његовим леђима, а са њих се слива на сва четири уда; а његова четири уда о њима сведоче без речи.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Менциус, попут Андре Пишоа који је оставио изванредне редове <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/01/blog-post_28.html" target="_blank">о човеку као ономе који се тражи</a>, бележи, како у животу човека:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Не постоји ништа што не зависи од судбине, међутим, истинска судбина је она коју вољно усвојимо. Према томе, онај који разуме судбину не држи се пред њом као у подножју каквог несигурног зида. Судбину је испунио онај који отишао до краја Пута, а не онај који умире у њеним оковима.</span> </blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Иако је био мишљења да све људе одликује иста нарав, а то је да ”не могу поднети да виде патњу другога”, управо да би се на њу могло ваљано одговорити, сматрао је неопходним да се очува равнотежа између другога, света и Пута. Те је у том духу и записао:</div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Када Пут превлада у свету, живот жртвујемо Путу; када је Пут одсутан из света, Пут жртвујемо сопственој личности. Међутим, никада нисам чуо да Пут жртвујемо због других људи.</span></blockquote>
(...)<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Уколико ти сам не ходиш Путем, неће га пратити ни твоја жена ни твоја деца. Уколико заповедаш другима, а да се сам ниси утврдио на Путу, нећеш бити саслушан, чак ни од своје жене нити од своје деце.</span></blockquote>
Дубока истина јесте да: ”Човечанство је човек. Када се два човека уједине, то је Пут.”<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити веома надахнутим размишљањима Андреја Тарковског <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/07/blog-post_15.html" target="_blank">о човековом познању истине</a>, Андре Пишоа <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/01/blog-post_28.html" style="text-align: justify;" target="_blank">о човеку као ономе који се тражи</a> или Томаша Шпидлика <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/08/blog-post_7.html" target="_blank">о ослушкивању срца</a>.</div>
<br />
<br /></div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-36322628527419536652018-07-29T22:41:00.003+02:002018-08-08T14:39:36.061+02:00Паркер Палмер о друштву и самоћи<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Француски философ, Гастон Башлар, размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_15.html" target="_blank">о познању света</a>, у предговору Буберовој изузетној књизи <i><a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_24.html" target="_blank">Ја и Ти</a></i>, записао је следећу веома лепу мисао: ”Треба бити двоје - или, ако ништа друго, онда нажалост: да се једном макар било двоје, како би се разумело плаветнило неба, како би се ословила зора.” Ирски песник и есејиста Дејвид Вајт је, сагледавајући дубине човековог <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post_18.html" target="_blank">односа према животу</a> приметио како је ”стварање недодирљивог, неповредивог идентитета, знак повлачења из света, слабости; знак страха, пре него ли снаге, који одаје чудно неразумевање истрајне, утемељујуће и неопходне реалности: недодирнути нестајемо”. Ову је мисао на посебан начин сагледао и продубио амерички писац, учитељ и активиста <b>Паркер Палмер</b> (28. фебруар 1939), у његовој најпознатијој студији <a href="https://www.amazon.com/Courage-Teach-Exploring-Landscape-Anniversary/dp/0787996866" target="_blank">Храброст поучавања. Истраживање унутрашњих предела учитељског живота</a>, пишући о парадоксу познања.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiQaA1Yt2qQf2bLUuXb2dXxS4YG6W3zdaDr5_ahDw_l2c-DVbLsGrZwDHRgN0bHMAvYahJqXF-2xhd6RH8vyjAPfGVfSs3vSVbgrTm5fpCK_zzkkJ2871DHdIcttjDa9-I0qfdm4ZizWxNc/s1600/Parker-Palmer-1.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="1200" height="384" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiQaA1Yt2qQf2bLUuXb2dXxS4YG6W3zdaDr5_ahDw_l2c-DVbLsGrZwDHRgN0bHMAvYahJqXF-2xhd6RH8vyjAPfGVfSs3vSVbgrTm5fpCK_zzkkJ2871DHdIcttjDa9-I0qfdm4ZizWxNc/s640/Parker-Palmer-1.png" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Готово без размишљања одбацујемо парадоксе не разумевајући цену коју плаћамо таквом једном навиком. Полови парадокса су попут полова батерије: држите их заједно и оне ће стварати енергију живота; раздвојите их и струјање ће престати. Када раздвојимо било коју од дубоких истина које се спајају у нашим животима, оба пола се сведу на беживотна самоодређујућа спектра - а онда и ми сами постанемо беживотни. Сецирање животворних парадокса оставља исте последице на наше интелектуално, емотивно и духовно благостање као што би и по наше физичко здравље имала одлука да дисање сведемо само на удисање, а не и на издисање.</span></blockquote>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Позивајући се на Нобеловца, данског физичара <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/03/blog-post.html" target="_blank">Нилс Бора</a> који је записао како је: ”супротност тачној изјави погрешна изјава, али супротност дубокој истини може бити једна друга дубока истина”, Паркер Палмер је у разматрање узео парадокс човекове потребе за друштвом и самоћом. </div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Размотримо нашу парадоксалну потребу како за заједницом тако и за самоћом. Људска бића су створена за заједничарење: без богате и плодне друштвене мреже, сушимо се и умиремо. Не говорим метафорички. Клиничка је чињеница да људи који немају развијене односе чешће обољевају и спорије траје њихово лечење од оних људи који су окружени породицом и пријатељима.</span></blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">У исто време, начињни смо и од самоће. Животи нам могу бити богати односима, међутим човеково сопство остаје тајном ушушкане поунутарњености у коју нико други до њега не може ступити нити је познати. Уколико одбијемо да прихватимо ову своју самоћу и смисао тражимо само у заједници са другима, сушимо се и умиремо. Окренутост другима може нам послужити у одређеним тренуцима или животним етапама, међутим што даље путујемо ка великој тајни тим више своју суштинску самоћу морамо препознати и усвојити као властити дом не бисмо ли остали здрави и цели. </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6df54xH8DZv6MVCVWfJztfpcDtsCqopaUpen8cQ5NvOPj730DrZ_Ek1U9ZDuWeQqFZOMLKWRG_g4S6mwMCKJc8UNUgbFSqpZiFXiDXCk5U728OE54vXFCe2iRqXUcpXcw8iw4Vw0TcX1g/s1600/Image3-Solitude%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="760" data-original-width="464" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6df54xH8DZv6MVCVWfJztfpcDtsCqopaUpen8cQ5NvOPj730DrZ_Ek1U9ZDuWeQqFZOMLKWRG_g4S6mwMCKJc8UNUgbFSqpZiFXiDXCk5U728OE54vXFCe2iRqXUcpXcw8iw4Vw0TcX1g/s640/Image3-Solitude%25281%2529.jpg" width="390" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Попут Томаса Шпидлика који је говорио о значају <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/08/blog-post_7.html" target="_blank">ослушкивања срца</a>, тако и Паркер Палмер примећује како: </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Наша подједнака и опречна потреба за самоћом и заједницом представља велики парадокс. Када се подвоји, оба ова животодавна стања бивају низведена на спектре који су сами по себи смртоносни. Самоћа одвојена од заједнице није више богато и испуњавајуће искуство унутрашњег света; оно постаје усамљеношћу, страшном отуђеношћу. Заједница одвојена од самоће више није надахњујућа мрежа односа; она постаје гужвом, отуђујућим жагором превеликог броја људи и превелике буке.</span></blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Као што је Дитрих Бонхоефер рекао: ”Пустите (особу) која не може да буде сама да зазире од заједнице. Пустите особу која није у заједници да зазире од самоће”. У друштву које одбацује парадоксе, многим људима остаје непозната ова богата дијалектика самоће и заједнице; једино са чиме се свакодневно сусрећу јесу жестоки ударци усамљености и гужве. </span> </blockquote>
<div style="text-align: justify;">
У чему, међутим, Паркер Палмер види узроке овог неуспешног ношења са пароксима? Као учитељ заљубљен у свој позив, човек који се на том путу сусрео са најразличитијим препрекама, па и дугогодишњом <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_5.html" target="_blank">депресијом</a> - унутрашњој борби о којој је оставио изванредне редове, мишљења је да нас образовни систем, онако како је он данас постављен, отуђује од нас самих, па и од ношења са парадоксима којима је живот испреплетен.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgaiCt7nSUkkMdLkGuSlqi2qAiTVr55xT3gGGIKCEOOh2VglniXSzIq-S05Cdq4OALDIStXLuKzbw_KDmuSfQWGgn4J8kPhfitDWNngBIjHbtdKrJkE_H_T0hUa2gcGlpD9CUPI4AOSap2i/s1600/Escher_Bond-of-Union-1956.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="666" data-original-width="871" height="488" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgaiCt7nSUkkMdLkGuSlqi2qAiTVr55xT3gGGIKCEOOh2VglniXSzIq-S05Cdq4OALDIStXLuKzbw_KDmuSfQWGgn4J8kPhfitDWNngBIjHbtdKrJkE_H_T0hUa2gcGlpD9CUPI4AOSap2i/s640/Escher_Bond-of-Union-1956.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Као што је Халил Џубран забележио <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/04/blog-post.html" target="_blank">о поучавању</a> да ”учитељ који се шеће у сени храма, међу ученицима, не даје од своје мудрости него од своје вере и своје љубави.” Јер, ”ако је доиста мудар, не нуди вам да уђете у кућу његове мудрости него вас радије води до прага вашег духа”. Управо на том прагу, сачињеном од парадокса, треба знати стојати и постојати, како би се, према речима Паркера Палмера, досегнула мудрост. То је, међутим, оно чему нас данас ретко ко учи. </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свет образовања, каквим га познајемо, испуњен је подвојеним парадоксима, а самим тим и беживотним резултатима:<br />Подвајамо ум од срца. Као резултат имамо: умове који не знају како да осећају и срца која не знају како да мисле.<br />Подвајамо чињенице од осећања. Као резултат имамо: бескрвне чињенице које свет чине удаљеним и отуђеним и неуке емоције које истину своде на то како се тренутно осећамо.<br />Подвајамо теорију од праксе. Као резултат имамо: теорије које имају мало тога заједничког са животом и праксу која је неинформисана познањем.<br />Подвајамо поучавање од учења. Као резултат имамо: учитеље који причају, али не слушају и студенте који слушају, али не причају.<br />Парадоксално мишљење изискује да пригрлимо поглед на свет у којем су супротности спојене тако да свет можемо сагледати јасно и као целину. Такво једно гледиште није окарактерисано нити окорелим реализмом нити ружичастим романтизмом већ њиховом креативном синтезом. </span></blockquote>
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Резултат таквог приступа познању, према Паркеру Палмеру, пружа једну далеко комплекснију и конфузнију слику света од оне коју добијамо кроз призму ”или-или” приступа. Међутим, таква једноставност оставља нас у мраку самообмане и незнања, док нас комплексност и конфузија парадокса узводе у антиномијско уцељене истине.</span></div>
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити изванредним редовима Ивана Иљина <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/12/blog-post.html" target="_blank">о томе чему нас учи Академија</a> или пак Николаја Берђајева <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/08/blog-post.html" target="_blank">о меандрима философског познања</a>, а онда се вратите Паркеру Палмеру и његовим размишљањима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post_5.html" target="_blank">о тајни депресије</a> и <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/blog-post.html" target="_blank">о проналажењу властитог призвања.</a> </div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-85398379965534200412018-07-17T17:49:00.000+02:002018-08-08T14:39:49.930+02:00Бертран Вержели о бивању моралним<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
"Жеља за Другим, да ли је она глад или великодушност?, упитао се Емануел Левинас, размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_29.html" target="_blank">о жељи за Другим</a> и додао како "жељени не утољава моју Жељу, већ је продубљује, хранећи ме, на неки начин, новом глађу". Како би то изванредно описао Мартин Бубер у својој величанственој студији <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_24.html" target="_blank">"Ја и Ти"</a>, "заједница се гради на живом и узајамном односу, али је дејствујуће и живо средиште њен прави творац. Чак и институције онога што називамо личним животом не могу се обновити само осећањима (премда не могу бити обновљена ни без њих). (...) Овде је реч, како закључује Бубер, о метафизичкој и метапсихичкој чињеници љубави, којој су осећања само пратећа."</div>
<div style="text-align: justify;">
Управо са таквог једног полазишта дубине онога што бисмо могли назвати "моралним опхођењем" промишља у својој изванредној студији <a href="https://www.amazon.fr/tentation-lhomme-Dieu-Bertrand-Vergely/dp/2368903623" target="_blank">Искушење човеко-бога</a>, француски философ и теолог <b>Бертран Вержели</b>.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwJTXeb5DjUZd29vv0S8SeiDa92iZND5YD7uVVAnXa1UrZVdG79wTYGiDNKPT11eq9SsdI-blO2ok5fifnAYsmfpjCKoBnGyWIxvjewmkN6uop4jVkakujKRhzRLqCO6y-bVq8noPDQk6c/s1600/souffrance_bertrand.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="353" data-original-width="630" height="358" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwJTXeb5DjUZd29vv0S8SeiDa92iZND5YD7uVVAnXa1UrZVdG79wTYGiDNKPT11eq9SsdI-blO2ok5fifnAYsmfpjCKoBnGyWIxvjewmkN6uop4jVkakujKRhzRLqCO6y-bVq8noPDQk6c/s640/souffrance_bertrand.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Често, веома често, наши поступци делују морално, али у бити нису морални, јер мисли које их прате нису моралне. У суштини не размишљамо о томе шта радимо вођени мотивима који су засновани на личним и егоистичним интересима и прорачуну. Према томе, бити моралан не значи променити поступке, већ мисли.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Попут <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post.html" target="_blank">митрополита Антонија Блума</a> који подвлачи како када бисмо били свесни да се "наши корени налазе тамо где нема смрти, таме, раздвајања, неспоразума, где је све испуњено и досегло пуноћу, блистајући вечном славом, славом Божијом, тада би нам било дато да живот проживимо мужествено, достојанствено, без страха", тако и Бертран Вержели истиче како је </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">морал ствар мисли, а не делатности. Људи који поступају морално, има их на гомиле. Људи који размишљају морално, има их веома мало. Верујемо да се морал састоји у ваљаном поступању, а не у мишљењу које је пропраћено одговарајућим поступцима који су у складу са мишљењем. Ово друго је тачно. Бити моралан, састоји се у мишљењу и у поступању које је у складу са мишљењем. Јер као што истиче Владимир Јанкељевић, морал је ствар пажње. Одговорно обавезивање је ствар савести, дакле, пажње, а са њом, и чистоте срца.</span> </blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgg3lNCjC7ltSUQeDaI6MxK4NLgXbbFQTlLt7PdZEhWtzSyKqAdL4FDivUyc-U0B6kdwR8-3MPhqHifAgux56QhSiEXCr-do3f1cFoarMElBjpE5ALFWuftLMK7HU3xAH6nF0FBIFnz6qUs/s1600/morality1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="387" data-original-width="420" height="588" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgg3lNCjC7ltSUQeDaI6MxK4NLgXbbFQTlLt7PdZEhWtzSyKqAdL4FDivUyc-U0B6kdwR8-3MPhqHifAgux56QhSiEXCr-do3f1cFoarMElBjpE5ALFWuftLMK7HU3xAH6nF0FBIFnz6qUs/s640/morality1.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Речено би се дало допунити веома истанчаним мислима Дејвида Вајта <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/10/blog-post_11.html" target="_blank">о истинској храбрости</a>, која је ”мерило нашег срчаног учешћа у животу”.</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Речено позива на промишљање хуманитарних акција. Да би се дао смисао животу неретко се саветује да будемо од користи другима. Наравно да се томе не треба противити. Боље да је тако него супротно. Међутим, да ли је то самим тим морално? Ко жели да другоме учини добро како би сам себи учинио добро, дајући тим путем смисао властитом животу, у бити ипак мисли само на себе. Лепо је то што је он од користи за друге, али његове намере нису чисте. Оне су, у крајњој инстанци, засноване на личном интересу. </span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Стога, закључује, овај француски философ и теолог:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Престанимо са веровањем како бивајући хуманим ми у ствари поштујемо човека. Насупрот томе гајимо мисао човека имајући мисао о мисли које смо учесници. </span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити изванредним мислима Сержа Тисерона <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post.html" target="_blank">о броду емпатије</a>, Никол Обер <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/10/blog-post_18.html" target="_blank">о хипермодерном појединцу</a> или пак Жаклин-Барус Мишел <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_41.html" target="_blank">о урушавању размишљања</a>. Свакако вас позивамо да прочитате и Вержелијеве редове <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/10/blog-post.html" target="_blank">о бивању срећним</a> и <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/02/blog-post.html" target="_blank">о човековом поигравању са постојањем</a>. Књигу <a href="https://www.amazon.fr/tentation-lhomme-Dieu-Bertrand-Vergely/dp/2368903623" target="_blank">Искушење човеко-бога</a> препоручујемо да прочитате у целини. </div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-84489394123836702742018-07-15T16:21:00.000+02:002018-08-08T19:05:53.727+02:00Андреј Тарковски о човековом познању истине<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Мартин Бубер је размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_24.html" target="_blank">о свези љубави</a> записао како ”осећања прате метафизику и нарочито метафизику љубави, али она нису суштина; (...) Осећања ”имамо”; љубав је чињеница која се ”ствара”. Осећања обитавају у човеку, али човек обитава у својој љубави”.</div>
<div style="text-align: justify;">
Пол Валери, у једном дужем одломку, бележи да уколико слушање неке приче или гледање неког позоришног комада у човеку изазову сузе онда оне немају никакву цену. Јер, бележи у наставку, "оне помажу да разумеш да си осетљив на ствари које немају ничег заједничког са твојим смртним постојањем, са твојим удесом, твојим интересима, твојим приликама - да трепериш пред стварима које су ти савршено бескорисне”.</div>
<div style="text-align: justify;">
Ове редовео је, у свом изванредном <a href="https://www.amazon.fr/Journal-1970-Andrei-arsenievitch-Tarkovski/dp/284876564X/ref=asc_df_284876564X/?tag=googshopfr-21&linkCode=df0&hvadid=227959223726&hvpos=1o1&hvnetw=g&hvrand=10949045563709086435&hvpone=&hvptwo=&hvqmt=&hvdev=c&hvdvcmdl=&hvlocint=&hvlocphy=9056513&hvtargid=pla-452462404936&psc=1" target="_blank">Дневнику</a>, навео <b>Андреј Арсенијевич Тарковски</b> (4. април 1932 - 28. децембар 1986), износећи своје виђење човека.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi406_zi4F46tlj9fCRtxacFwlst-xLrcI2tRfCZLy5KDR2Jw7HY9qSmj7ykVq9XjfZ1sjMJUz1oUEoE7d9LQDTr-ynk6nHmNHhbMgPUFmh8gDyB_BTiS3Uky4_KQUJ-dY3JBReTqK8rsPb/s1600/Andrei-Tarkovsky.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="400" data-original-width="750" height="340" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi406_zi4F46tlj9fCRtxacFwlst-xLrcI2tRfCZLy5KDR2Jw7HY9qSmj7ykVq9XjfZ1sjMJUz1oUEoE7d9LQDTr-ynk6nHmNHhbMgPUFmh8gDyB_BTiS3Uky4_KQUJ-dY3JBReTqK8rsPb/s640/Andrei-Tarkovsky.png" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Шта је човек? Порекло му је мистериозно, а судба још непознатија од узрока његовог постанка. У бити, уколико оставимо по страни детаље, примећујемо да су теорија еволуције као и она о чудесној појави човека истоветне; или пре, оне имају толико мало значаја за одређење човекове суштине која, јасно је, није из домена материјалног. Стога одговор на ово нерешиво питање не треба тражити у домену опазивог.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
”И не само када је човек у питању...”, наставља Тарковски, попут Гастона Башлара који говори <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_15.html" target="_blank">о дијалошком познању света</a> или Жаклин-Барус Мишел <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_41.html" target="_blank">о урушавању размишљања</a>: </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Проблем је у томе што познање света нема ништа заједничко са постепеним откривањем истинитих и објективних закона. Наиме, ланци таквог једног квази познања саплићу наш елан ка истини - јер тај пут иде од истине ка оспошљашњености истине. Што више ”познајемо” тим више себе сматрамо ”позваним” да утврђујемо законе, који нас обмањују дошаптавајући нам идеју према којој је знање могуће. То је илузија, јер у ствари, не можемо се приближити апсолуту, тајни... и свако ”приближавање је у бити ”удаљавање”. Човек има утисак да познаје. Међутим, тај процес којим управља човек, неспособан је да оствари и најмањи додир са истином. Рекао бих да су наша чулна искуства слабо средство приступања истини. Одговорио бих да је наше опажање само наше опажање, и ништа више од тога. А што се тиче истине као реалности, она нема никаквих додирних тачака са опажањем. Јер опажање је субјективно, док је реалност божански хладна са својом објективнишћу. Услед тога, треба се препустити љубави навлачећи на себе космонаутско одело. (...) Верујем да је кобно за човека да тежи познању, јер познање је ентропија духовности; бег изван реалности ка свету илузија. Ми тим путем, у ствари, материјализујемо будућност, следећи схему нашег властитог самоуништења. Човек се на жалост не развија у сфери која би му омогућила да духовно преживи.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити изванредним редовима Николаја Берђајева <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/08/blog-post.html" target="_blank">о меандрима философског познања</a> или пак Ивана Иљина <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/12/blog-post.html" target="_blank">о томе чему нас учи Академија</a>. Дневнике Андреја Тарковског препоручујемо да прочитате у целини. </div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-14267763967267196232018-07-04T22:04:00.002+02:002018-08-08T14:57:47.651+02:00Чаробна прича камења Филипа Барбоа <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_30.html" target="_blank">Марко Мартела</a> је у својој изузетно лепој и надахнутој књизи ”Мали свет, савршени свет”, записао како је свет ”сачињен од буке и стрепње”, али како ипак ”трава и дрвеће настављају да расту”. А да је ”мудрост којој смо одавно изгубили кључеве поверена бићима које уобичајено сматрамо да су на најнижим ступњевима постојања. Биљке, животиње, али и ветар, вода, па чак и грумен земље познају можда оно што смо ми одавно заборавили”. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYDMPAsDMxKydXni8nVkhu8tRz5vY_buZvknjx8UG4BvyWU6oFz0V91mDcbmvv0L6QkcLY9ByLAWzGLG-6GiEKnRJqpuoYaR4JYxsfcdVOu-E3kJJP12Dq5OfM9FK1UloxlOwSB2MMcDDl/s1600/philippe_barbeau.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="225" data-original-width="300" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYDMPAsDMxKydXni8nVkhu8tRz5vY_buZvknjx8UG4BvyWU6oFz0V91mDcbmvv0L6QkcLY9ByLAWzGLG-6GiEKnRJqpuoYaR4JYxsfcdVOu-E3kJJP12Dq5OfM9FK1UloxlOwSB2MMcDDl/s640/philippe_barbeau.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У нестварно лепој причи француског дечијег писца <b>Филипа Барбоа</b> (16. јун 1952) <a href="https://www.amazon.fr/Silences-pierres-Philippe-Barbeau/dp/2913741886/ref=sr_1_8?s=books&ie=UTF8&qid=1530725692&sr=1-8&keywords=le+silence+des+pierres" target="_blank">Тишине камења</a>, коју је чаробним цртежима илустровала <b>Маријон Жанин</b>, камење постојано чува мудрост света. Оно понекад одише тишином која умирује, штити, понекад тишином која орадошћује, инспирише, али је носилац и тишине која раздваја, растужује, али на крају, увек живота који побеђује.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
Ово је прича о граду, берберину, дечацима Амину и Кариму, људском насиљу и људској врлини и камењу које у тишини све мудро прати и памти.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgieS1QqJS7dJRMOTkutDCG4Jo5pcXDIc-LK2TPvF9kuTy26hJFTZ1D_R2L-JAIhDkQwH3oiKmpGYYx5rNWIO-mGJ53qPanUBuPzofABVzWs9uANkJnGklNq0dWtuE7R316yOtdWlzFAUji/s1600/42481523294_6e144e11dd_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgieS1QqJS7dJRMOTkutDCG4Jo5pcXDIc-LK2TPvF9kuTy26hJFTZ1D_R2L-JAIhDkQwH3oiKmpGYYx5rNWIO-mGJ53qPanUBuPzofABVzWs9uANkJnGklNq0dWtuE7R316yOtdWlzFAUji/s640/42481523294_6e144e11dd_o.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Већ сам био берберин и радио у једном локалу. По васцели дан сам секао косе и муштеријама причао о нежности. Деца са истока и запада су се играла и смејала у подножју зграде, по ходницима, иза зидова. </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHmtokr4DKr8BHCOY5ydZrddJkzlOkPQ6poCaBX4hNUWAjeo7wqDjZ4g6UKhxyYeCHxH5UAGrFVrdthNXgD_tSLiJ40TlOCRPhuipGru0k9nXS3q_PJ8R6pI_wAir4Ua8xoO3Gnyg1Ricz/s1600/42481522794_ed4cbdcfa6_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHmtokr4DKr8BHCOY5ydZrddJkzlOkPQ6poCaBX4hNUWAjeo7wqDjZ4g6UKhxyYeCHxH5UAGrFVrdthNXgD_tSLiJ40TlOCRPhuipGru0k9nXS3q_PJ8R6pI_wAir4Ua8xoO3Gnyg1Ricz/s640/42481522794_ed4cbdcfa6_o.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">На првом спрату, свирач лауте миловао је инструмент, певушећи нежне, мудре и дубоке песме, попут неба без облака, душе без мржње, дана без насиља. Музика се извијала кроз отворени прозор. Ублажавала је срца пролазника, на усне им качила осмех, а снове испредала сребрним и златним нитима.</span> </blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiMNSIVLNcgAccW8_JzWgthJWiT2_9fLvMiTEyf48lgTV7BMFKSqgFcEg5p50_IysvSbNWKaH94bsp0bZAPXXB3KbQyo-urYxHj1NBBxT2kqX3YbO5QlkExSZWcxeari0OxxHkDcyRM-psB/s1600/43199669511_0a66f3771a_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiMNSIVLNcgAccW8_JzWgthJWiT2_9fLvMiTEyf48lgTV7BMFKSqgFcEg5p50_IysvSbNWKaH94bsp0bZAPXXB3KbQyo-urYxHj1NBBxT2kqX3YbO5QlkExSZWcxeari0OxxHkDcyRM-psB/s640/43199669511_0a66f3771a_o.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Деца су се често придруживала музичару. Напајала би се сјајем његових очију, а гледајући игру његових пристију по жицама, препуштала би се љуљушкању његових речи и нота. Нарочито су два дечака уживала у тим тренуцима: Амин и Карим. Обојица су имала дубоке тамне оче, уоквирене дугачким трепавицама, које ништа нису пропуштале од музичареве песме. Један је памтио сваку ноту, други сваку реч. Један је живео на западу, други на истоку, али су се осећали браћом. Камење понекад поседује тишине које очаравају.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhf4zVdx2jw-L6bwArFLBl8PV4u0HlJkL8fEldDPx0G0c6DB3mowri69X1hFp_0-M9lUO1YnzmKdTOauZJwV5fvoTizu140LpHrcya8KFmTnF_d1b4TqK7nsiuk6bVF14yw2ydL779P5EuP/s1600/42295376365_91eb701cc1_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhf4zVdx2jw-L6bwArFLBl8PV4u0HlJkL8fEldDPx0G0c6DB3mowri69X1hFp_0-M9lUO1YnzmKdTOauZJwV5fvoTizu140LpHrcya8KFmTnF_d1b4TqK7nsiuk6bVF14yw2ydL779P5EuP/s640/42295376365_91eb701cc1_o.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Међутим, градом су прошли људи који су у срцу носили насиље и безимену лудост.</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Они су црвенилом обојили кошуљу свирача лауте. Тачно на месту срца. Тамо где се живот за увек искрада. Капци су му пали. Прсти згрчили. Глас му се угасио у уздаху. Деца су се разбежала цичући. Амин је отишао на запад, а Карим на исток.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHVchh9ch_g1EEPBjal-gmRtQXhLuocZDa_jw8-OHp7okSEgJaJmzzAvgI4WPNm6MYspzi6IvqmycjrJc-H5CXe7XjigwVXw6QPin3PGRJ5FyXptWDXuxXpigwhGhWY5UpeRFIhckdSppm/s1600/41389140650_fde328835a_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1530" data-original-width="1600" height="612" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHVchh9ch_g1EEPBjal-gmRtQXhLuocZDa_jw8-OHp7okSEgJaJmzzAvgI4WPNm6MYspzi6IvqmycjrJc-H5CXe7XjigwVXw6QPin3PGRJ5FyXptWDXuxXpigwhGhWY5UpeRFIhckdSppm/s640/41389140650_fde328835a_o.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Насиље је завладало градом, поделивши га на пола, обојивши га крвљу и ватром, а његове становнике низвело на разину звери. Једино је берберин наставио са својим послом. Само што више није причао о нежности, већ о патњи којом су сви подједнако били погођени.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjdwCzH-Oyc4o70R5aOAFV4s2R2CLWDVCYeKEhqD-9m23yvD9lCg_xx8EGRdwWTlQVDHQ06ioNXYGo860E2HJlxaHnMY8TGgTMj8F5HRb2ZStObFyIC00N3U3ucIYji8SAlojqCkzPJ34du/s1600/43149998792_1fd26ed969_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjdwCzH-Oyc4o70R5aOAFV4s2R2CLWDVCYeKEhqD-9m23yvD9lCg_xx8EGRdwWTlQVDHQ06ioNXYGo860E2HJlxaHnMY8TGgTMj8F5HRb2ZStObFyIC00N3U3ucIYji8SAlojqCkzPJ34du/s640/43149998792_1fd26ed969_o.jpg" width="478" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Време је споро истицало, преспоро. Тешко. Мучно. Очајно. Пуцњи су се обрушавали без престанка. Сваког дана све јачи, страшнији, разорнији. Сваког дана, кућа се тресла. Сваког дана су јој ране постајале све уочљивије. Када би је који ударац погодио, претио би да је сруши, али би она опстајала. Одбијао сам да напустим локал. Гајио сам наду и чувао поверење у зидове, иако слабашне, који су ме заклањали. Камење понекад поседује тишине које штите. </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYK8djf4eMDpBRJeD1Kq0pGrc884nbGUUN7JDwFDalWgdjGNVUaqABWA5JX3JzNs6etsHbCzTN-8Q8f2MZDqj2CYv9T8W1jpdYsvSpdPioJ7J-1IuAVXkWuRwFn2AjlHnpUxXUjbYaw1KV/s1600/42481416604_37ae7849bf_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYK8djf4eMDpBRJeD1Kq0pGrc884nbGUUN7JDwFDalWgdjGNVUaqABWA5JX3JzNs6etsHbCzTN-8Q8f2MZDqj2CYv9T8W1jpdYsvSpdPioJ7J-1IuAVXkWuRwFn2AjlHnpUxXUjbYaw1KV/s640/42481416604_37ae7849bf_o.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
У том хаусу, наставља причу даље Филип Барбоа, сви су били заборавили на лаут. И они са запада и они са истока. Сва им је пажња била усмерена на међусобно убијање и истребљење. Исто се догодило и са Амином и Каримом. Траве су запоселе град и раздвојиле га на пола. Камење је опстајало са својим тишинама које понекад разочаравају. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZrrLUuL80W3WbwnzYygv8MRQBV7E9wE7qVDNSE59hcmrc1nFQzylrlbb9Y1iDohk-ntyBskv4qBrfxCRQomx6R2sxUCBfUq4-0QeNoAuT4N7KQHkq9D_oRYMyu-S36JrFOAblykMDUtUQ/s1600/29328123328_2d023813ca_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZrrLUuL80W3WbwnzYygv8MRQBV7E9wE7qVDNSE59hcmrc1nFQzylrlbb9Y1iDohk-ntyBskv4qBrfxCRQomx6R2sxUCBfUq4-0QeNoAuT4N7KQHkq9D_oRYMyu-S36JrFOAblykMDUtUQ/s640/29328123328_2d023813ca_o.jpg" width="478" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Прошле су године. Једини који и даље није одустајао од свог посла био је берберин. Он је радио свој посао не оптерећујући се тиме да ли су му муштерије са запада или са истока. Међу њима су били и Амин и Карим, али прилике нису допуштале да се икада сретну.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgqbCHzudpTjn2_7fb2ErvjZ8IN30HNw7TWtQ4D7xS73gy8N9IK6vDpGlyzc47wiL9yu4SToZickbtDxPbl-izHv-FO2ZpawrqB5lR1MQX5jhZ_uEV62P_8JsH8hCWpgdo27s4fxRBxFpWt/s1600/43199520881_af8c39c374_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgqbCHzudpTjn2_7fb2ErvjZ8IN30HNw7TWtQ4D7xS73gy8N9IK6vDpGlyzc47wiL9yu4SToZickbtDxPbl-izHv-FO2ZpawrqB5lR1MQX5jhZ_uEV62P_8JsH8hCWpgdo27s4fxRBxFpWt/s640/43199520881_af8c39c374_o.jpg" width="478" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Настављао сам да причам, али само како бих коментарисао страдање које нас је све обујмило; глупу лудост која ништа друго није донела до уништавање бића и добара. Требало ми је храбрости да о томе говорим, јер су и са једне и са друге стране били убеђени како је Истина њихова. Кућа ме је волела. Осећао сам то. Стварно. Она ми је пружала снагу да се одупрем; снагу за коју никада нисам веровао да сам способан. Камење понекад поседује тишине које изненађују.</span> </blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjUkLw8YaSCph8WlaNUeo3BLO4dOVrvkL1wiu_D7-fdAd6WPAfIvxxHynf15v3Itnny8-8ttcCJJy8x2heSAec7YjYcSCE0j0N0YcWGiPQ9INmV5iKUz1RuN-21ccahHnYpVj8vA3o9tHKN/s1600/41388998300_bbfc17debd_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjUkLw8YaSCph8WlaNUeo3BLO4dOVrvkL1wiu_D7-fdAd6WPAfIvxxHynf15v3Itnny8-8ttcCJJy8x2heSAec7YjYcSCE0j0N0YcWGiPQ9INmV5iKUz1RuN-21ccahHnYpVj8vA3o9tHKN/s640/41388998300_bbfc17debd_o.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Амин и Карим су израсли у младе људе, спуштених рамена, сувоњавог тела, али ништа нису изгубили од њиховог дубоког црног погледа обвијеног дугачким трепавицама. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEijx9dU-9Gu37CUqoFVYPrzzIKJv0zf9OqDC1WNQZy8kQrJ51UarFCSmSdNP918gEcNTAc9QCfNgM1Ea0Rrkt75ahAq4uzqyqsHw9bVXSJG9BZvyQFTN-jw8u3YAtGPTm4apIdQlttEJzXk/s1600/41388980790_76387850c0_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEijx9dU-9Gu37CUqoFVYPrzzIKJv0zf9OqDC1WNQZy8kQrJ51UarFCSmSdNP918gEcNTAc9QCfNgM1Ea0Rrkt75ahAq4uzqyqsHw9bVXSJG9BZvyQFTN-jw8u3YAtGPTm4apIdQlttEJzXk/s640/41388980790_76387850c0_o.jpg" width="478" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Многе су пријатеље изгубили у оним годинама које су требале да буду њихове најлепше године. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgN6lPCBrabYfxUeAYngTyTQy3B3GkK17g2D8jFvXgksGJzvkl6W5SpOcz76pm_iSHu87d0IByvPyCEl6x8xnxmyVdGAQ8leuYl-reaSl8Z8vwX-Zd0mArh_1r4-mhwyJO_ksWaBd8PVXSn/s1600/41388993180_65db94da35_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgN6lPCBrabYfxUeAYngTyTQy3B3GkK17g2D8jFvXgksGJzvkl6W5SpOcz76pm_iSHu87d0IByvPyCEl6x8xnxmyVdGAQ8leuYl-reaSl8Z8vwX-Zd0mArh_1r4-mhwyJO_ksWaBd8PVXSn/s640/41388993180_65db94da35_o.jpg" width="478" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Никада неће моћи наћи ужитка у зрелим годинама нити ће окусити мудрост седих дана. </span></blockquote>
И даље су долазили код берберина, један са запада, други са истока.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGQoAJVj-0-ZCZsqjfWSHzHpS1vx39IFa9ppkOGuvCnBVelWvwGOxqtQKxkYM_coiBRDLcaMl_ILVzppCYh5KYuq_LCU8x4czpYvdYNqRygEWp1xrQuxo2gJkXsycQlW6li1ZAVtJli8_V/s1600/41388971710_a90f88d11c_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGQoAJVj-0-ZCZsqjfWSHzHpS1vx39IFa9ppkOGuvCnBVelWvwGOxqtQKxkYM_coiBRDLcaMl_ILVzppCYh5KYuq_LCU8x4czpYvdYNqRygEWp1xrQuxo2gJkXsycQlW6li1ZAVtJli8_V/s640/41388971710_a90f88d11c_o.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Како су им се косе све више спуштале према поду, тако је нешто снажније од мене почињало да им говори о нежној прошлости. Можда ми је и кућа дошаптавала речи. Камење понекад поседује тишине које надахњују.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7UBZD3PjugmEoz8KgjxCuc45POA7yAgsHQmSUNOqnDDoNmuGJLnQrpvCuazUUBNXPhLl1pv1V3_sT7lw0c5KKY557lElmnz-nzDVPeuW3M48trRizI-Nv05iVqOZ9cEifr89Sri3BNMvW/s1600/41388970370_248c3f35dc_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7UBZD3PjugmEoz8KgjxCuc45POA7yAgsHQmSUNOqnDDoNmuGJLnQrpvCuazUUBNXPhLl1pv1V3_sT7lw0c5KKY557lElmnz-nzDVPeuW3M48trRizI-Nv05iVqOZ9cEifr89Sri3BNMvW/s640/41388970370_248c3f35dc_o.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Успавана сећања су се пробудила. Музика свирача лаута снажније је забрујала у дубинама њихове душе, јаче од хуке насиља. </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Исправила им је рамена и повратила људско обличје. </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiTbuvyRvT9TLoXkSDRmzWVk0_7Of1jhPIufkmozUyzRzluugJ4MTbv6b1o_LzyRGRDs6D7PMbaRESBkKkoqGax-3eI6RrlypeXj6eG_B8TSE9vaVrGP6p-BR1HrT85WJeHYqUmaxAIPS8_/s1600/41388810260_ed3160a485_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiTbuvyRvT9TLoXkSDRmzWVk0_7Of1jhPIufkmozUyzRzluugJ4MTbv6b1o_LzyRGRDs6D7PMbaRESBkKkoqGax-3eI6RrlypeXj6eG_B8TSE9vaVrGP6p-BR1HrT85WJeHYqUmaxAIPS8_/s640/41388810260_ed3160a485_o.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Уместо да су се вратили својим завађеним странама, отишли су иза куће да међ’ камењем пронађу рањени инструмент.<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="color: #0b5394;">Камење понекад поседује тишине које охрабрују.</span></blockquote>
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgunfwPclDQprBrsjMTUnye5Aha3pozzMHtc8RAf2YHuTsBrzoIgt7GQ8Im_J2EwxB4Kg76NxKy1dwsMWTWWXuNK3MY7_aPFt1wUh7jQlpABGu3MDijmCDaFll5xqjWIF6-sLg_qSZFmj_s/s1600/28329848317_83a5a04d0e_o+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgunfwPclDQprBrsjMTUnye5Aha3pozzMHtc8RAf2YHuTsBrzoIgt7GQ8Im_J2EwxB4Kg76NxKy1dwsMWTWWXuNK3MY7_aPFt1wUh7jQlpABGu3MDijmCDaFll5xqjWIF6-sLg_qSZFmj_s/s640/28329848317_83a5a04d0e_o+%25281%2529.jpg" width="478" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Један је подигао инструмент и сео на шљунак. Помиловао га је и пустио прсте да се растрче по жицама. Глас другога пронашао је речи. Забрујао је некадашње песме, нежне, мудре, дубоке попут неба без облака, душе без мржње, дана без насиља. Први није заборавио ни једне речи. Други није пропустио ни једне ноте. Нема кућа им се придружила и музика је полетела кроз разбијени прозор. Ношена ветром који се напокон смејао, раширила се градом, како истоком тако и западом. Разнежила је срца преживелих, окачила осмехе на њихове усне и исткала им снове сребрним и златним нитима. Пушкарања су утихнула, бодежи су се скршили, а топови умукли. </span></blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUrdasP4AFE3IsELYnk5RP-Ika6PlV-lxuO3_fsAQ10Bh4-cwzsvYAHL9dx5W0mv2zgOp94dKWhxPt4K1K03p0Wy7MBeYF5WaS5CNXWfDryPy6egXk8Em82Hxl5yP7_u-dVlRswPw8ac9S/s1600/43199346431_fa9efc45e2_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUrdasP4AFE3IsELYnk5RP-Ika6PlV-lxuO3_fsAQ10Bh4-cwzsvYAHL9dx5W0mv2zgOp94dKWhxPt4K1K03p0Wy7MBeYF5WaS5CNXWfDryPy6egXk8Em82Hxl5yP7_u-dVlRswPw8ac9S/s640/43199346431_fa9efc45e2_o.jpg" width="478" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgadllsQwakdlV5X5O5rE-xatNI1-V9_cNWhjo-lOUuKDm9yZARXOAcuqVaz_EZL77VIcZ_WHqRf3n4T6IvtZDITYunM0f3BGzEftSqAL-IcNBPjNtfe6lNu_x1rUmCHDyZTbUWwwcYAkYe/s1600/28329848187_b12cdedf8d_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgadllsQwakdlV5X5O5rE-xatNI1-V9_cNWhjo-lOUuKDm9yZARXOAcuqVaz_EZL77VIcZ_WHqRf3n4T6IvtZDITYunM0f3BGzEftSqAL-IcNBPjNtfe6lNu_x1rUmCHDyZTbUWwwcYAkYe/s640/28329848187_b12cdedf8d_o.jpg" width="478" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhL0hrCxmSNhQfaFW_-uED9Chdt6VbQ8_twk5_YWFC5B04I4bXM7aVANLJSQ25blpBGaPHu54XuXvOhBbqFYYlmnt_b6m91LlWSS7utkvG65I6zzok4hJEwB79Q8fbafix-zLvqq6I32m8e/s1600/43149635202_278bf54a1b_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1118" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhL0hrCxmSNhQfaFW_-uED9Chdt6VbQ8_twk5_YWFC5B04I4bXM7aVANLJSQ25blpBGaPHu54XuXvOhBbqFYYlmnt_b6m91LlWSS7utkvG65I6zzok4hJEwB79Q8fbafix-zLvqq6I32m8e/s640/43149635202_278bf54a1b_o.jpg" width="446" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh34Wo-G3GVhL9QCY9mIMAYUbs2RWbAfT-6F4SwTVdxH2PAdgXCO5xXsOvw5bRi8bIcvV3Tsejd3R7sdrF7RZ0DRmJW3U7Dv-h5JCrpW2A6np3NsVO1Mx_lw_virQ5BpGMtXVIxiKUYQJCO/s1600/28329818457_a552b3bd61_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1196" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh34Wo-G3GVhL9QCY9mIMAYUbs2RWbAfT-6F4SwTVdxH2PAdgXCO5xXsOvw5bRi8bIcvV3Tsejd3R7sdrF7RZ0DRmJW3U7Dv-h5JCrpW2A6np3NsVO1Mx_lw_virQ5BpGMtXVIxiKUYQJCO/s640/28329818457_a552b3bd61_o.jpg" width="478" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="color: #0b5394; text-align: justify;"><br /></span></div>
<blockquote class="tr_bq" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="color: #0b5394; text-align: justify;">Камње понекад поседује тишине које побеђују.</span><span style="text-align: justify;"> </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGQ6sr0FTsYcYADq1wZTh7RWstWiTIWHC9x8K_zBfksGKIvdoAulBwHdchq9oujO2PFw7EakK8YcbxVEVuJ8r2Tuhp0qKVM4iguxjWzdzTDUnEUrcv-6mtR0gqEsLUSneBcKzWW03orm_x/s1600/41388792820_b774d6105c_o+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1134" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGQ6sr0FTsYcYADq1wZTh7RWstWiTIWHC9x8K_zBfksGKIvdoAulBwHdchq9oujO2PFw7EakK8YcbxVEVuJ8r2Tuhp0qKVM4iguxjWzdzTDUnEUrcv-6mtR0gqEsLUSneBcKzWW03orm_x/s640/41388792820_b774d6105c_o+%25281%2529.jpg" width="452" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Уколико Вам се прочитано допало, препоручујемо Вам да читање наставите изванредним стиховима Халила Џубрана <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/04/blog-post.html" target="_blank">о поучавању</a>, Кристијан Бобеновим редовима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_29.html" target="_blank">о љубави, доброти и писању</a> или пак <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/04/blog-post_24.html" target="_blank">о изванредном Џангу Ренарту</a>, а све у славу живота о којем је тако надахнуто писала <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/07/blog-post.html" target="_blank">Ети Хилесум</a> сагледавајући га кроз огледало смрти. Прекрасне илустрације Маријон Жанин можете погледате на њеној интерент страници уколико кликнете <a href="http://www.marionjanin.com/index.html" target="_blank">ОВДЕ</a>.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-1262364927220883332018-07-03T22:46:00.001+02:002018-08-08T14:42:29.240+02:00Дејвид Нобл од бесмртне душе до бесмртног ума<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_20.html" target="_blank">о човековом рвању са Природом</a>, француски философ Жан-Мишел Бење је забележио како је "човеч човек управо јер се отима природним датостима отварајући тим путем простор за културу и историју." Он је, међутим, упозорио и на то да погрешно разумевање ових редова неретко доприноси подржавању својеврсних новонастајућих облика паганизма или пак какве мрачњачке метафизике из које и човек и Бог бивају искључени. Сличног је мишљења и <b>Дејвид Нобл</b> (22. јул 1945 - 27. децембар 2010), амерички историчар и критичар технологије, науке и образовања, који је своја запажања изнео у занимљивој студији <a href="https://www.amazon.fr/Religion-Technology-Divinity-Spirit-Invention/dp/0140279164" target="_blank">Религија технологије</a>.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCLJxx3V3zZE4siAKyMZblbJp5k-hhy_5ER6LpXo4PUV_zJbf6dg_r3dr976zGRY2zrdYNZI_OrLYPRYqfmptsYyrgDNHCP-afb_spO970tA2buEak5ll8FhN4phdAII1_tSngz46nvfba/s1600/David-NobleP6043969.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="188" data-original-width="250" height="481" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCLJxx3V3zZE4siAKyMZblbJp5k-hhy_5ER6LpXo4PUV_zJbf6dg_r3dr976zGRY2zrdYNZI_OrLYPRYqfmptsYyrgDNHCP-afb_spO970tA2buEak5ll8FhN4phdAII1_tSngz46nvfba/s640/David-NobleP6043969.jpeg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Као што је Џон Брек приметио, правећи разлику између <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/homo-sapiens-vs-homo-scientificus.html" target="_blank"><i>Homo sapiens-a </i>и</a><i><a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/homo-sapiens-vs-homo-scientificus.html" target="_blank"> Homo scientificus-a</a>, </i>да пропагатори савременог технолошког напретка све чешће представљају своја достигнућа језиком религије, уверавајући нас да је спасење не само могуће мимо Спаситеља, већ и пожељно, јер наводно то је оно што Спаситељ од човека и очекује, учинило нам се више него корисним да се осврнемо на ову Ноблову студију, која се наведеним феноменом специфично и бави.</div>
<div style="text-align: justify;">
На чему почива ово уверење и које су његове основне премисе? Нобл их детљано сажима у закључку студије, "Политика савршенства".</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Миленаристичко обећање о обнављању људске врсте њеним повратком на првобитно савршенство пре пада - основна премиса технологије религије - никада није ни настојала да буде универзална. То је у бити одувек било елитистичко очекивање, резервисано за "неколицину" изабраника. Половина људске врсте, жене, отворено су искључене, али и већина мушке популације. Њих за собом без двојбе напуштају ови "светитељи". Поменути затворници - духовна војска спаса оличена у Ђоакино да Фјореовим миленаристичким авангардистима - <i>viri spirituales</i></span><span style="color: #0b5394;">, као и њима блиским просјачким редовима, мисионарима и школским друговима, </span><span style="color: #0b5394;">настављају своје лично усавршавање далеко испред остатка човечанства.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Преко седамнаестог века, па све до данас, овај мит о повратку у рај благодарећи технолошком напретку у животу су одржавали поједини монашки редови, масонска удружења, а данас га негују посвећни техноинжењери великих корпорација. Наиме, примећује у наставку Дејвид Нобл,</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">у доба константне друштвене нестабилности, наука је постала још једним средством, заједно са радном дисциплином и изменом начина понашања, којим се европске елите дистанцирају од народа, вођене једином намером, а то је да га контролишу и подвргну сопственом ауторитету.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhTQSnrVCyX66WiqTBXJDZhZeGrar21N08cGvvZe7B6uHePlXJPnt0G024XOgZDW36dwPtiasTx60PcaX4qW599bf2z6Vr8rVYaRcpLQ6H6M1wI4ON06_DpznIvBxK0dTpxZ8evU-l33TOY/s1600/Best-Introspective-Picture-about-the-difference-between-small-and-big-minds.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="511" data-original-width="640" height="510" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhTQSnrVCyX66WiqTBXJDZhZeGrar21N08cGvvZe7B6uHePlXJPnt0G024XOgZDW36dwPtiasTx60PcaX4qW599bf2z6Vr8rVYaRcpLQ6H6M1wI4ON06_DpznIvBxK0dTpxZ8evU-l33TOY/s640/Best-Introspective-Picture-about-the-difference-between-small-and-big-minds.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Нобл наводи Бејкона и његов презир према оном што је називао: "урођеном изопаченошћу и злоћудним расположењем обичних људи". Сличног мишљења је био и Галилеј који је апеловао на Цркву да од људи сакрије научне истине о небесима како их оне не би "збуњивале и учиниле проблематичним". Ове идеје су потом уписане у реформу образовања којом је, истини за вољу, обезбеђено стицање <span style="text-align: left;">универзалног образовања за све, али кроз две одвојене школе: "механичку" и "племићку". Првој је сврха била да масе подучава практичним стварима, док је друга едуковала елиту поучавајући их теоријским и напредним наукама. </span><span style="text-align: left;">Међутим, како у наставку тврди Дејвид Нобл,</span></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">У овој привржености елитизму и служби наметања власти, заговорници религије технологије 20. века, превазишли су своје претходнике. Инжењери нуклеарног наоружања, који су од самог почетка имали подршку државних власти, своју енергију и машту усредсредили су искључиво јачању и ширењу ове власти. И њихове колеге које су се посветиле истраживању свемира, учиниле су исто. Фон Браун је тежио звездама, али је бомбама гађао Лондон и Антверпен испред Трећег Рајха. Касније се спремао на нови терор испред америчких оружаних снага. Током већег дела своје каријере, људи који су изградили америчке (и совјетске) свемирске програме, служили су најпре војним циљевима; у потрази за путовањем свемиром свет су довели на неколико минута од сигурног уништења.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiapiUcO882ONPG3ZnENrKtf8DQzyR9yHDTAz8TrRCIwmfKz2Mdz0UG7zIlqOzBBU4Adi2px3l6ngRGw7hZKCEbCtsIAwyJe2KXbrgxTrcjmOOUYCv98kB1HRws0axJi2yrtnZ7jx8MbRSq/s1600/Stylized+Rodan+%2527The+Thinker%2527.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="413" data-original-width="313" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiapiUcO882ONPG3ZnENrKtf8DQzyR9yHDTAz8TrRCIwmfKz2Mdz0UG7zIlqOzBBU4Adi2px3l6ngRGw7hZKCEbCtsIAwyJe2KXbrgxTrcjmOOUYCv98kB1HRws0axJi2yrtnZ7jx8MbRSq/s640/Stylized+Rodan+%2527The+Thinker%2527.jpg" width="484" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Исто устремљење се да опазити и код оних научника који су своје радове посветили вештачкој интелигенцији.</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">У потрази за бесмртим умом, пионири вештачке интелигенције подржани су од америчке војске - исто као и њихови ученици, творци вештачког живота, сајберпростора и виртуалне реалности. Пошто су обучили своје умове за трансцеденцију, они су итекако допринели светском ратном и надзорном арсеналу. Такође су своја технолошка достигнућа на располагање ставили произвођачким, финансијским и услужитељским корпорацијама које су их искористиле како би дисциплиновале, дисквалификовале и разместиле небројене милионе људи, сводећи, при томе, светску моћ и богатство на што мањи број руку.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Коначно, на листу се уписују и истраживања из области генетског инжењеринга, који нас према оценама Дејвида Нобла, уводе у Орвеловску будућност.</div>
<div style="text-align: justify;">
Када се људи с правом запитају због чега ове савремене технологије тако ретко настоје да на адекватан начин одговоре на реалне људске и друштвене проблеме и потребе, Нобл износи следеће мишљење:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Људи обично мисле да је то због похлепе и моћи која мотивише оне који ове технологије дизајнирају и користе. Наравно, то бива и због тога. Али то није комплетна слика. На дубљем културолошком нивоу, ове технологије не сусрећу базичне људске потребе напросто због тога што им основна сврха никада није ни била да их сусретну. Оне су пре биле намењене једном сасвим супротном циљу: превазилажењу свих ових захтева својствених обичним смртницима. У таквом једном идеолошком кључу, надахнути пре пророцима него ли профитом, за њих нити потребе смртника нити потребе земље на којој живе немају било какве трајне вредности. У томе се управо религија технологије с правом може сматрати претњом.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLs1kNfdI8gsCs_6YN1poA6Fwdu6fZpb6rvhzWNe_Y7mKTLRbjmmSmCaIhNui7wjxrwswj7mPjZjF6ENLlMNy6o0esblXnN-V5uRVc8lkAjpqUprgHemhCWb-SnDLLvPD7MqTF7vdVHAEn/s1600/maxresdefault.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="900" data-original-width="1600" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLs1kNfdI8gsCs_6YN1poA6Fwdu6fZpb6rvhzWNe_Y7mKTLRbjmmSmCaIhNui7wjxrwswj7mPjZjF6ENLlMNy6o0esblXnN-V5uRVc8lkAjpqUprgHemhCWb-SnDLLvPD7MqTF7vdVHAEn/s640/maxresdefault.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Као што се да приметити, наставља Нобл, ”они који подлежу таквој имагинацији налазе се на челу технолошког развоја, подржани и подстакнути да реализују своје ескапистичке фантазије.”</div>
<div style="text-align: justify;">
Пошто смо све то констатовали, поставља се питање: има ли томе излаза и где се он налази? Нобл предлаже следећи одговор: </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Данас би се револуционарним кораком могло сматрати човеково спуштање на земљу. Међутим, да би се одбацила ова трансцедентна вера у религију машине неопходно је да се из основа промени цела идеолошка поставка на којој систем почива. Такав један подухват захтева одбацивање божанских претензија неколицине у интересу обезбеђивања моралних потреба већине, што за собом повлачи самовласно уздржавање од наших властитих, наслеђених склоности ка некаквом оностраном животу које за собом повлаче апсолутно занемаривање овоземаљског постојања којим сада и овде једино располажемо.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Не би било згорег послушати и савет Томаса Шпидлика који, говорећи о значају ослушкивања срца, примећује следеће: ”Живимо у технолошком друштву и навикнути смо да мислимо како се све дешава према некаквом спољашњем узроку: како је сваки покрет изазван импулсом какве друге силе. (...) Услед тога, друштво настоји да нас ’индоктринира’ било у позитивном, било у негативном смислу речи. Због тога се човек учи само да слуша друге и да не обраћа пажњу на надахнуће властитог срца које долази од Духа. Речено се сматра привилегијом уметника. Уметници бивају ”надахнути”, али то није искључиво њихова привилегија. У духовном животу свако је ”уметник” позван да изгради властити живот руковођен врховним ”Уметником”.<br />
<br />
Прочитано можете упоредити са изванредним мислима Џона Брека <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/03/homo-sapiens-vs-homo-scientificus.html" target="_blank">о <i>homo sapiens-</i>у и <i>homo scientificus</i>-у и човековој тежњи за вечним постојањем</a>, као и Жан-Мишел Бењеовим <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post.html" target="_blank">о човеку као икони и човеку као гаџету</a> или пак <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/20.html" target="_blank">о Демократији 2.0</a>. Истом темом се, кроз призму образовања, занимао Петер Слотердајк размишљајући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_17.html" target="_blank">о припитомљавању човека</a>. А <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/blog-post_18.html" target="_blank">о светости</a> која никог не искључује прочитајте редове Кристијана Бобена. Ако вас ова тема интересује, свакако препоручујемо читање Дејвид Ноблове студије <a href="https://www.amazon.fr/Religion-Technology-Divinity-Spirit-Invention/dp/0140279164" target="_blank">Религија технологије</a> у целини.</div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-3452116469913182442018-06-30T12:18:00.001+02:002018-08-08T14:44:01.926+02:00Марко Мартела о вртларевом призиву<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Књиге? Служе ли оне само томе да утеше? За Хермана Хесеа, књижевност нема моћ да свргне неодољиви двиг историје и све оне наизглед насавладиве силе које се обрушавају на појединца: фашизам, комунизам, капиталистичку идеологију, свођење живота на робу, низвођење лепоте на пуки украс, на потрошачки предмет. Међутим, она у нама брани и одржава границе човечности. Исто чини и природа, примећује у својој изванредној књизи, <a href="https://www.amazon.fr/petit-monde-parfait/dp/295521194X" target="_blank">Мали свет, савршени свет</a>, <b>Марко Маретла</b>.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh7Cjm7Se5j1JdXXxfPnNAwOjjxRquCUIVIuNcfF_HbOYTnnnYl41cB18lgFl0qhJstGsWwTrZ-q8CGX1_CBfJylqgtEo70zSpoxxsGhqurgwpFU3cG-19F3Wi5kzh99tj_60mc-Qh_vtB0/s1600/ob_df192a_marcomartella.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="453" data-original-width="805" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh7Cjm7Se5j1JdXXxfPnNAwOjjxRquCUIVIuNcfF_HbOYTnnnYl41cB18lgFl0qhJstGsWwTrZ-q8CGX1_CBfJylqgtEo70zSpoxxsGhqurgwpFU3cG-19F3Wi5kzh99tj_60mc-Qh_vtB0/s640/ob_df192a_marcomartella.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Свет нам данас допушта мало ствари. Чини се као да је сачињен од буке и стрепње. Па ипак, трава и дрвеће настављају да расту. Чак и ако једног дана васцела земља буде прекривена блоковима бетона, велики балет облака ће се наставити на небу. Ту и тамо ће људи и даље, благодарећи уметности, отварати врата божанском.</span></blockquote>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Иако се већина људи плаши чуда властитод постојања, као што то на веома леп начин записује <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post_15.html" target="_blank">Џон О’Доноху</a>, ипак ”бити живим на свету значи бити пронађен од стране света и понекад додирнут до у саму срж на начине које најрадије не бисмо да искусимо”, тврди његов пријатељ Дејвид Вајт пишући <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post_18.html" target="_blank">о додиру живота</a>. ”Сусрет са неким, наставља даље Вајт, или нечим другачијим од нас самих, нежни прелазак траве по кожи, благи поветарац, додир нечије руке, па чак и први суптилни доживљај разумевања нечега чега смо се до сад прибојавали да прихватимо.” Блиског је мишљења и Марко Мартела који у својој оди врту бележи:</div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Мудрост којој смо одавно изгубили кључеве поверена је бићима које уобичајено сматрамо да су на најнижим ступњевима постојања. Биљке, животиње, али и ветар, вода, па чак и грумен земље познају можда оно што смо ми одавно заборавили. </span></blockquote>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Врт нас учи томе да ”живот није тамо негде, већ овде где постоји, пролазан на овој земљи, као и све друго што постоји, присутан.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiirhw-wS5cv6nwXpihMCckmPDeOBkZTrWrd1gEl-Q-rNOwlzYs1GjVbi9WsdHV0fXfHtVviXb-UU37PrLhqpiw_6NjH_9HzWbs0MXCB8E5QuPBgKkZtuWSe1lOtmtdmH9t_3kT62hostVl/s1600/jardin-et-village-japonais-muse%25CC%2581e-albert-kahn-boulogne-023-001.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1066" data-original-width="1600" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiirhw-wS5cv6nwXpihMCckmPDeOBkZTrWrd1gEl-Q-rNOwlzYs1GjVbi9WsdHV0fXfHtVviXb-UU37PrLhqpiw_6NjH_9HzWbs0MXCB8E5QuPBgKkZtuWSe1lOtmtdmH9t_3kT62hostVl/s640/jardin-et-village-japonais-muse%25CC%2581e-albert-kahn-boulogne-023-001.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Врт, то место о којем се вртлар брине попут родитеља који се брине за властито дете, може постати, заузврат, његовим родитељем. Или учитељем мудрости, благонаклоним присуством. Он је тај, супротно ономе што верујемо, који указује пут вртлару. На такав начин да истина, онолико колико постоји, није, као што су нас томе училе религије и философије, у мисли човека, већ вани, тамо где се живот наставља, непоколебив, одувек.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Позивајући се на писмо које је 1913. године британо-исландски вртлар, Џон де Перси, упутио Херману Хесу, Марко Марчело акценат ставља на Персијева размишљања о Фројдовој психоанализи и ономе што је чини привлачном савременом човеку, а што он не сматра целисходним и оним за чим, њему савремени човек, чезне. Наиме:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Доктор Фројд сматра, пише де Перси, да свако од нас у својој најдубљој интими поседује неког странца, друго ја, које се користи језиком снова, па чак и болести, како би се изразио. Ова идеја привлачи, јер садржи нешто поетско и према томе, засигурно, истинито. Оно што се у Фројдовој теорији де Персију не допада јесте то што му се чини да она још више затвара човека у њега самога, у затвор властитог сопоства, лицем лицу са сопственим духом који га одваја од света, док управо из те одвојености наступају све муке које га погађају.</span> </blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Сличног мишљења је и Гастон Башлар наглашавајући значај <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post_18.html" target="_blank">дијалошког познања света</a>. Наиме, према мишљењу де Персија, на које се Мартело позива, само свет и то нарочито природа и одговорност коју према њој осећамо може човека извести на пут, пут спасења. </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Вртларство, које гравитациони центар човековог живота измешта из њега самог у простор живота, који му је уједно и близак и тајновит, омогућава му да изнова пронађе, ако ништа друго онда макар онолико времена колико му се посвети, изгубљено благостање. А оно што је истинито за појединца, још је истинитије за човечанство, нарочито за ово јадно искорењено, отуђено, окренуто лажним митовима модернога света, човечанство којем припадамо.</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-j0HTbfDECEviAnTxfja8MIS8DEycLhqExHH8PfJpHKa-izBxpHe60LMwAnODMj1QtkHbTF4859gTPBMOew_mEIdbE3qnCtN8g4hJ5KwUkk_v3NDyQ_e2UxHCZT0wq6R7AMuNP8ECjJz0/s1600/DXuya5U.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1060" data-original-width="1600" height="422" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-j0HTbfDECEviAnTxfja8MIS8DEycLhqExHH8PfJpHKa-izBxpHe60LMwAnODMj1QtkHbTF4859gTPBMOew_mEIdbE3qnCtN8g4hJ5KwUkk_v3NDyQ_e2UxHCZT0wq6R7AMuNP8ECjJz0/s640/DXuya5U.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Ево шта сам желео да кажем, драги Хермане, пише де Перси. Не заборавите да нам природа одувек притиче у помоћ. Ако и не може да излечи нашу бољку (јер људска болест је, верујем, неисцељива), она умирује, ублажује, настоји да нам поврати равнотежу призивајући нас себи. И без престанка, попут мајке, обнавља своју негу. Одавно смо, нажалост, на то заборавили. Наводном дивљаку који живи у дубинама Африке или Амазоније то је, међутим, и даље познато. Шетајући кроз шуму, према мирису или облику, он препознаје биљке које могу исцелити његове бољке. Оне су му и даље познате и њему не преостаје ништа друго до да се повије и да их узбере и стави у торбу. Вртлар такође, иако ретко то жели или за то има времена, повија се над овако тешким питањима, никад не заборављајући да је право обиталиште душе у овом широком свету, у којем проналазимо братске животиње и пријатељство дивљег биља. Ускед тога он толико времена и мучног напора посвећује овој активности привидно толико бескорисној какво је вртларство.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
У закључку ове изванредне књижице, Марко Марчело подсећа да је можда управо у вртларству, далеко од очију убрзане машинерије, сачуван поетски однос са стварношћу, са временом, са простором, са животом. Наиме, </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">вредности које он нуди у супротности су са начелима на којима почива западна култура. Његове вредности, спорост, стрпљење, неопходност за човека-вртлара да присно познаје земљу, да је са страшћу свакодневно истражује, да буде свестан веза које га уједињују са стварима и другим живим бићима са којима дели судбину, данас чине простор преживљавања. (...) Оно представља субверзију. Не субверзију на начин на који је уобичајено подразумевамо, то јест као револуционарни чин који за намеру има да једну власт замени другом, већ непокорност, глас неслагања. И пре шум, него ли глас, који ништа не намеће, већ се ограничава, као што понекад чини песма, да укаже на могуће путање. </span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити надахнутим редовима Дејвида Вајта <a href="http://sanjaonica.blogspot.com/2018/01/blog-post_18.html" target="_blank">о додиру живота</a>, Кристијана Бобена <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/03/blog-post_21.html" target="_blank">о поетском бивању на земљи</a> или пак Гастона Башлара <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_15.html" target="_blank">о дијалошком познању света</a>, а књигу Марка Мартела, <a href="https://www.amazon.fr/petit-monde-parfait/dp/295521194X" target="_blank">Мали свет, савршени свет</a>, свакако препоручујемо да поричитате у целини. </div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-61792956445028198872018-06-29T17:46:00.003+02:002018-08-08T14:44:43.079+02:00Емануел Левинас о Жељи за Другим <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Дејвид Вајт је пишући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/09/blog-post.html" target="_blank">о неименовању љубави</a> забележио како "оно што је вредно љубави не жели да буде ограничено уским међама именовања", а Мартин Бубер да "љубав није осећање везано за <i>Ја</i> којем би <i>Ти</i> био садржај или предмет", већ да "она постоји између <i>Ја </i>и <i>Ти</i>". Према Буберовим речима, "љубав је космичко зрачење". У <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_24.html" target="_blank">свези љубави</a> о којој говори, "<i>Ја </i>постаје одговорним за <i>Ти"</i> и у тој узајамној одговорности управо и почива једнакост оних који се воле. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
О одговорности <i>Ја</i> за <i>Ти</i>, нико није тако упечатљиво и дубоко промишао као што је то чинио француски философ, <b>Емануел Левинас</b> (12. јануар 1906 - 25. децембар 1995) у делу <a href="https://www.amazon.fr/Humanisme-lautre-homme-Emmanuel-Levinas/dp/2253041157" target="_blank">Хуманизам другог човека</a>. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgS0hcRMoCxYTdZ3VJJIsiTEWHfcc7zWgqBcyFQOhBfi1pw0feBgSpGPrUpOULy5dYpSkW-msxSCCXwiNpIV7B0Wz2j7FsnVETfMb-xyhqCDVvmx2xd_e7LaxybYzvfZqDSwmdO1JITxXEM/s1600/levinas1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1197" data-original-width="1600" height="478" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgS0hcRMoCxYTdZ3VJJIsiTEWHfcc7zWgqBcyFQOhBfi1pw0feBgSpGPrUpOULy5dYpSkW-msxSCCXwiNpIV7B0Wz2j7FsnVETfMb-xyhqCDVvmx2xd_e7LaxybYzvfZqDSwmdO1JITxXEM/s640/levinas1.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Размишљајући о Жељи за Другим, Левинас је записао:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Жеља за Другим - друштвеност - рађа се у човеку којем ништа не изостаје или пре, рађа се изнад свега онога што би му могло недостајати или га задовољити. У Жељи, Ја се креће ка Другоме на такав начин да компромитује суверено поистовећење Ја са самим собом којем је потреба пука носталгија, а коју свест о потреби претпоставља. Покрет ка Другоме, уместо да ме допуни или садржи, представља преда ме такав стицај прилика које ме се, с једне стране, нити дотичу, а опет, са друге, не остављају равнодушним: шта сам онда којег врага ишао да тражим у том хаосу? (...) Однос са Другим ме доводи у питање, испражњује ме од мене самога и наставља да то чини непрестано ми откривајући нове изворе. Нисам знао да сам толико богат, али сада више немам права да било шта од задобијеног </span><span style="color: #0b5394;">задржим </span><span style="color: #0b5394;">за себе. Жеља за Другим, де ли је она глад или великодушност? </span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfBHzktw1GavwoLpiDf0NJcw-jsRIlRTSPOVGIMXDJfCuSsqPwk09r_bOIEy2K9GRf9L8HlEMTdCGp0MAxPEa7kbaF2a__6mK57VNjlRX5nJDPl4h_QjV4jJiD_eh_Dl7f3ZMja35ZXRjX/s1600/3127449811_1_4_bK4Fpldw.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="357" data-original-width="500" height="456" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfBHzktw1GavwoLpiDf0NJcw-jsRIlRTSPOVGIMXDJfCuSsqPwk09r_bOIEy2K9GRf9L8HlEMTdCGp0MAxPEa7kbaF2a__6mK57VNjlRX5nJDPl4h_QjV4jJiD_eh_Dl7f3ZMja35ZXRjX/s640/3127449811_1_4_bK4Fpldw.png" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
"Жељени" наставља Левинас, "не утољава моју Жељу, већ је продубљује, хранећи ме, на неки начин, новом глађу". Жеља на тај начин постаје добротом, можда управо на онај начин на који је то записао Кристијан Бобен пишући <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_29.html" target="_blank">о љубави и доброти</a>: "Када волим бивам у сопственом животу као у каквој причи из које би наједном нестао: сву пажњу би ми одвукао онај други." Онај Други, када се појављује, примећује даље Левинас, појављује се као Лице: као благовест.</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Други који се пројављује лицем пробија сопствену пластичну опну, попут некога ко би отворио прозор кроз који се његов обрис већ могао назрети. Његово присуство почива у разголићавању форме која га је већ на неки начин откривала. (...) Речено се има у виду под формулацијом: лице које нам се обраћа. Пројава лица је први говор. Говорити, то је, пре свега, начин на који се пројављујемо иза свих привида, иза свих облика, отвореност у отворености.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Левинас ће отићи још даље пишући о осетљивости и крхкости огољеног Лица које нас обавезује. Лице је у том смислу, у Левинасовом вредносном систему: заповест над заповестима: </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Лице ступа у наш свет из нама сасвим стране сфере, то јест, управо из апсолута које је право име суште чудноватости. (...) Огољеност лица која пробија светску уређеност и представља превирање савести јесте (...) заповест. Довођење савести у питање лицем.</span> </blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYZ249L_axyFO8JgdoyawNFeHALKnVK2O_F_ju1n0MlRMVA0mvIbA_3GZTvEzuM8_2PzA4koiD5VAjvD73mvp4A6LdS67UNS1VaVLr878-ivGIyLtWkvGiocNQWHJyWfFyB0YimfZrCRKk/s1600/princess.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="550" data-original-width="800" height="440" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYZ249L_axyFO8JgdoyawNFeHALKnVK2O_F_ju1n0MlRMVA0mvIbA_3GZTvEzuM8_2PzA4koiD5VAjvD73mvp4A6LdS67UNS1VaVLr878-ivGIyLtWkvGiocNQWHJyWfFyB0YimfZrCRKk/s640/princess.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
За разлику од мисли која </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">може изнутра да се оспори, да се у себе повуче, остане, такорећи, слободна наспрам истине, да се сама себи врати, о себи промисли и да поверује како је она извориште онога што у бити прима, да сећањем овлада оним што јој претходи - дакле, док слободна мисао остаје једнака сама себи - лице ми се намеће тако да се не могу одупрети његовом позиву, нити га заборавити, хоћу рећи, не могу престати бити одговорним за његову беду. </span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Благовест Лица о којој Левинас пише у овим изванредно сложеним, али дубоким редовима, јесте "обрушавање егоизма мојега сопства које се опире преумљењу", јер како у наставку бележи: "Лице разара сваку намеру која га има у виду".</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ово изванредно Левинасово размишљање о Жељи за Другим и његовим Лицем можете надопунити Кристијан Бобеновим мислима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/11/blog-post_29.html" target="_blank">о љубави, доброти и писању</a>, као и Мартин Буберовим <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_24.html" target="_blank">о свези љубави</a>, а онда се свакако вратите Левинасу и његовим надахнутим мислима <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/06/blog-post_27.html" target="_blank">о уметничком отелотворењу мисли</a>. </div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8487803587301490505.post-58683899282806985622018-06-27T16:10:00.004+02:002018-08-08T14:45:07.005+02:00Емануел Левинас о уметничком отелотворењу мисли<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
"Поезија је на страни реалности, а реалност на страни поезије", записао је Кристијан Бобен у свом веома надахнутом осврту <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/03/blog-post_21.html" target="_blank">о поетском бивању на земљи</a>. Међутим, "модерни притуп, увек спољашњи, према запажању Жана Онимуса, француског есејисте и философа, "склон сужавањима, обликован према техничком узору, одлучио је да 'деконструише' поетско, испразнивши га поетског садржаја, начинивши од њега пуки производ суптилних језичких ултрасофистицираних структура, при чему би се 'разлика' у односу на прозу дала евентуално машински испрограмирати." Поетско је, према његовој истанчаној и дубокој интуицији човекова исконска <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/01/blog-post_27.html" target="_blank">носталгија за конкретним</a>. </div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
У тај двиг поетског промишљања постојања, на непатворен начин се уписују и редови француског философа, јеврејског порекла, <b>Емануела Левинаса</b> (12. јануар 1906 - 25. децембар 1995), који у спису <a href="https://www.amazon.fr/Humanisme-lautre-homme-Emmanuel-Levinas/dp/2253041157" target="_blank">Хуманизам другог човека</a>, говори о потреби преосмишљавања хуманизма кроз нови, титански покушај проналажење смисла бивања човеком, у доба обележно климом Аушвица. Да би се макар и у обрисима спознала тајна човека коју терор није избрисао са лица човековог, он позива на осврт и промишљање уврежених, једноставних појмова попут: Други, љубав, слобода, одговорност... Далековидост ове Левинасове интуиције, данас се недвосмислено пројављаује кроз <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post.html" target="_blank">свођење човека са иконе на гаџет</a>, о чему изванредно говори и пише савремени француски философ Жан-Мишел Бење. </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUZxsYU-On-dY1kHsm0BFfMWHtqC_gV8UH20nvRQLZOCZQ8wWSTh3KWRV_rQ7jJNUuTNaP-wCIBETQIOtTp2zvbJJFEMrKADKdhguRmrOgxFq4_VP-_LUB310RT3SK2udoWxZiW_b5B0xu/s1600/emmanuel_levinas_0.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="523" data-original-width="1060" height="314" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUZxsYU-On-dY1kHsm0BFfMWHtqC_gV8UH20nvRQLZOCZQ8wWSTh3KWRV_rQ7jJNUuTNaP-wCIBETQIOtTp2zvbJJFEMrKADKdhguRmrOgxFq4_VP-_LUB310RT3SK2udoWxZiW_b5B0xu/s640/emmanuel_levinas_0.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Насупрот савременој, иперсофистицираној технизацији човековог постојања, Роберто Јуароз супротставља поезију као "начин бивања, истинског опхођења, целосног става према стварности". Те према његовом веровању, "поезија, уколико се поима као целомудрени однос према свету, представља један од врхунских облика савремене етике". Управо је ту нит изванредно изразио Емануел Левинас, који бележи:</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">Тело је начињено како би мисао могла да урони у свет који промишља и, сходно томе, изрази свет о којем промишља. Покрет тела није пуко нервно пражњење, већ прослава света, поезија. Тело је осећајни осет - отуд је оно, према речима Мерло Понтија, невероватно чудо. Као осет, оно је још увек са ове стране, са стране субјекта; а као осећајност, бива преметнут са стране објекта, тј. мисли која више није паралисана, слепи покрет, већ творац културе - јединство субјективности опазивог (интенционалност усмерену на предмет) и објективности исказа (делатност у свету опазивог коју произносе посленици културе - језик, песма, слика, симфонија, плес - обасјавајући хоризонт).</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
У оваквом једном изражавању реалности, она постаје оваплоћена мисао, исказ, реч ослобођена субјективно-објективних веза. Као таква она постаје поезија која је "спасавање суштог човека, суштом речју", како тврди већ поменути Јуароз.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjKUvDeVx9S8VWPbSSXO0pwtnTTfG4xhzpd2n7NDefTT708BNEyhrd5rfLvvJIBKkFw2hg4w6doPyCwkfK2BpQg9oVjPCiyTSuhkFxPoDhjm75wM2GIBp4qVfIlmMWsp94DSx0kX8iIlUFi/s1600/Capture18.JPG.opt792x407o0%252C0s792x407.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="407" data-original-width="792" height="328" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjKUvDeVx9S8VWPbSSXO0pwtnTTfG4xhzpd2n7NDefTT708BNEyhrd5rfLvvJIBKkFw2hg4w6doPyCwkfK2BpQg9oVjPCiyTSuhkFxPoDhjm75wM2GIBp4qVfIlmMWsp94DSx0kX8iIlUFi/s640/Capture18.JPG.opt792x407o0%252C0s792x407.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Уметност, стога, бележи у наставку Левинас, </div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="color: #0b5394;">није никакво занесено човеково губљење у лепом. Култура и уметничко твораштво онтолошких су размера. Онтолошких су по превасходству, јер чине могућим разумевање бића. Дакле, овде није реч о безразложној егзалтацији културе и култура; егзалтацији уметничке стране културе, јер она управља савременим духовним животом. Наиме, изван спцијализованог научног истраживања, данас музеји и позоришта, као некада храмови, омогућавају заједничарење са бићем којем је поезија молитва. Уметнички израз сабира значење бића и на тај начин баца изворно светло којим би се могло послужити и научно знање. Уметнички израз би у том смислу био суштински догађај који би се одвијао у бићу захваљујући твораштву уметника и философа.</span></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Прочитано можете допунити изванредним редовима Жана Онимуса <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/01/blog-post_27.html" target="_blank">о поетском као носталгији за конкретним</a>, Роберта Јуароза <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2017/01/blog-post.html" target="_blank">о дубинама поетског твораштва</a> или Кристијан Бобена <a href="https://sanjaonica.blogspot.com/2018/03/blog-post_21.html" target="_blank">о поетском бивању на земљи</a>. Читање Левинасове студије <a href="https://www.amazon.fr/Humanisme-lautre-homme-Emmanuel-Levinas/dp/2253041157" style="text-align: justify;" target="_blank">Хуманизам другог човека</a><span style="text-align: justify;">, препоручујемо у целини.</span> </div>
</div>
+ јулијаhttp://www.blogger.com/profile/01193896672261305805noreply@blogger.com1