У част српских неимара др Предрага Милосављевића

Јутрос ми је на столу освануо каталог изложбе коју је у Новом Саду, од 14. до 24. децембра 2015. године, приредила Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција. Аутор изложбе "Слово ренесансе. Античка геометрија у средњевеквоном српском стваралаштву" је др Предраг Милосављевић (1978-).    

Предраг Милосављевић је, како сазнајем преко свемоћног Гугла, одбранио докторску дисертацију "Златни пресек и филозофија природе" на мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду, на смеру Историја и филозофија природних наука и технологија. То самим тим и објашњава изванредно добро осмишљен и сасвим неуобичајен концепт приказивања и тумачења наше средњевековне културне баштине. Циљ изложбе је био да, како аутор каже: "укаже на постојање рационалних приступа у примени античке геометрије од стране српских мајстора, али, такође, и утицаја које су античка учења имала на развој науке и естетике у средњевековној Србији", а сврха: "да се продуби свест о различитим аспектима примене античких знања која су утицала да се средњевековно српско наслеђе позиционира у самим темељима развоја хуманизма и ренесансе у Европи".

Изложбу нисам имала прилику да видим, али и сам каталог, на чијем припремању је радио аутор изложбе, сам по себи вредан је пажње.

Српско средњевековно стваралаштво, хришћанско и светосавско, према Предрагу Милосављевићу, аутентични је чувар античких грчких и римских знања.

Од описа војних направа, "словенског мајстора" (7. век), преко студеничких цртежа (12. век) и геометрије коју је исказао протомајстор Раде Боровић (14. век), до механичког часовника Мајстора Лазара (14. век) и форме Смедеревског града (15. век), примена посебних геометријских образаца и на њима утемељених естетских приступа на најбољи начин сведочи о очувању античке учености у оквиру средњевековног стваралаштва у Србији. (...) Слични приступи који су у раздобљу између 12. и 15. века били иницирани од стране српских ствараоца (неимара, фрескописаца,...) представљали су око један век касније основу културног препорода западноевропских народа (15-16. век).

Аутор је до изреченог становишта дошао упоредним анализирањем елемената српског средњевековног наслеђа и њему истоветног западног средњевековног наслеђа из периода романике, готике, ране и високе ренесансе. Идеја која је не само изречена, него и на један добро утемељен и аргументован начин приказана, јесте да се српско средњевековно наслеђе може и да ге ја потребно вредновати на основу "продубљивања културолошких приступа и веза заснованих на мултидисциплинарним истраживањима аспеката његових оригиналних основа", како би се на целовитији начин "сагледала и разумела лична и заједничка улога у будућим приступима заштите и унапређења националног идентитета".

Према томе, било би корисно знати да је Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу заснована на примени тзв. Птоломејове методе конструисања правилног петоугла; да се у основи града Рибница, у којем је рођен велики жупан Стефан Немања, налази "Метода V6/4"; да манастирски комплекс Студенице има везе са системом музичке аналогије и структуралним основама додекаедра (питагорејски символ космоса), о чему говори Платон у оквиру дијалога "Тимај"; а да је сама Богородичина црква у вези са Еуклидовим поступком конструисања златног пресека, познатог као Метода II, 11,... Први ренесансни уметник који је на непосредан начин приказао истоветан геометријски образац био је Леонардо да Винчи применивши га приликом компоновања зидне слике "Тајна вечера" (Santa Maria delle Grazie, Милано, Италија).

Тако да, када се следећи пут нађете у посети Студеници, можете се и сами уверити у то да се

на мермерној оплати Богородичине цркве (Манастир Студеница) налази урезан читав низ техничких цртежа (скица) у размери 1:1. Поменути цртежи указују на изузетну геометријску студиозност коју су српски неимари исказали приликом изградње задужбине Стефана Немање. Међу неимарима Студенице налазили су се Мајстор Радован, Мавријан и Сек(ула?). Геометрија уреза указује да је Мајстор Радован био изузетан познавалац статике, али и античких знања чије основе је још током 1. века старе ере описао римски архитекта и теоретичар Марко Витрувије Полио у збирци "Десет књига о архитектури". Поменута Витрувијева књига остварила је немерљив утицај на каснији развој италијанске ренесансе, али и на специфичност развоја класичне архитектуре у Европи. 

Ево чиме ћу имати да, уз седећу криглу пива, обрадујем наше бројне неимаре што се ових дана мрзну по градилиштима у и по околини Париза. Они су, у ствари, потомци славног Мајстора Радована, који је у време Стефана Немање и Светог Саве био један од најистакнутијих српских мајстора. Геометријске форме о којима је писао француски архитекта Вилар д'Онкур, око 1235. године, Мајстор Радован је са осталим неимарима извео око четрдесет година раније. Рецимо и то да је заједно са Мајстором Антелманијем, наш Мајстор Радован учествовао у извођењу радована на фасади Цркве Светог Марка у Венецији. 

А о томе колика је важност придавана неимарима, указује и фреска која се може видети у Цркви Успења Богородице, Манастира Мораче. 

У оквиру једне од манастирских икона, вероватно насталој према представи са једне од оригиналних фресака уништених током отоманског погрома (16. век), бележи Предраг Милосављевић, налази се приказ са изградњом манастирске цркве. На икони се може уочити како испред објекта на коме неимари изводе радове, десно од апсиде, на престолу седи ктитор (краљ Стефан Немањић) који разговара са протомајстором који десном руком показује у правцу куполе док у левој руци држи размерник. Изнад поменуте представе налазе се два натписа "Краљ Стефан син великога кнеза Вукана сзидат храм Успенија Богородице на реци Морачи" и "С'вјет краљ творит с протомаисторство".

Како бисте сазналали о архитектонским и фрескописним тајнама уписаним у цркву Богородице Љевишке, у манастирске цркве Грачанице, Високих Дечана, Светих Архангела, Раванице, Љубостиње, Каленића, Манасије, преко Душановог законика и градова Ресаве, Смедерева и Београда, позивам вас да се боље упознате са делом и радом овог нашег младог научника. То можете учинити и тако што ћете послушати њевово излагање, уколико кликнете овде.

Уживала сам листајући овај богати каталог, који ме подсетио на бестселер Кена Фолета, Стубови земље.