недеља, 21. октобар 2018.

Арво Парт о уметности као спони времена и вечности

Марко Мартела је размишљјући о вртларевом призиву приметио како нам савремени свет делује као каква мешавина ”буке и стрепње”. Но ипак, бележи одмах у наставку да ”трава и дрвеће настављају да расту. Чак и ако једног дана васцела земља буде прекривена блоковима бетона, велики балет облака ће се наставити на небу”. И наиме, мишљења је како ће људи благорећи уметности и даље ”отварати врата божанском”. 


Сличног је мишљења и естонски композитор класичне и духовне музике, Арво Парт (11. септембар 1935), који је у једном краћем интервјуу, са таквом једноставношћу изразио једну од најдубљих тајни човековог постојања:
Време које опажамо је попут времена нашег властитог живота. Пролазно је. Оно што је непролазно јесте ”време” вечног живота. То је вечност. То је време (живот) Божији. Ово су веома јаке речи и према томе, попут сунца су, не можемо им гледати у лице. Но, предосећам да је човекова душа у блиском сродству са оба ова елемента, временом и вечношћу. Како живети у времену, а не губити додир са вечношћу? То је изазов свакога од нас. 
Попут Кристијана Бобена који својим редовима исписује оду животу што пролази, то исто, на себи својствен, торжествен, начин чини Арво Парт, који у музици препознаје толико божанске снаге и лепоте да за њихово препознавање оцењује да не треба ништа друго до пар ушију кадрих да чују. 

Но на питање да ли уметност може и треба да буде полуга мењања света, недвосмилено тврди како 
друштвена одговорност једне особе почива у одговорности коју има пред Богом и сопственом душом. Уколико би ове две ставке биле у хармонији, одговорност пред друштвом би из њих сама произилазила. Међутим, уколико пођемо са друштвеног становишта, никад нећемо моћи докучити шта ће наше добре намере произвести. Верујем да већина људи није грешна. Али свет је испуњен грехом, желели ми то или не. Уколико друштвена активност не поседује божанску димензију и уколико све почива на искључиво људком плану, онда треба прихватити свет онаквим какав је данас.
Прочитано можете допунити изванредно лепим редовима Пола Рикера о тајни вечнога живота или пак Антонија Блума о животу кроз окно вечности.

Нема коментара:

Постави коментар