недеља, 06. март 2016.

Homo Sapiens vs Homo Scientificus: о. Џон Брек о човековој тежњи за вечним постојањем


Џон Брек (8. јануар 1939), православни свештеник и предавач Новог завета и Биоетике на Универзитетима у Сједињеним Америчким Државама и Европи, познат је по томе што је богато црквено искуство увек настојао да повеже са човековим свакодневним животним ситуацијама, као и са горућим савременим друштвеним питањима. Један од многобројиних резултата таквог његовог прегалаштва јесте и књига Stages on Life's Way. Orthodox Thinking on Bioethics, у којој он и његова супруга Лин Брек, ослањаући се на Свето Писмо и црквено Предање, нуде јединствено и пажње вредно виђење моралних дилема и изванредних етичких изазова проузрокованих саврменом медицинском технологијом и медицинском негом. 

Као што то у предговору овој књизи Питер Бутенеф подвлачи, намера оца Џона Брека је у томе да покаже како, према православном предању, људска личност представља јединствен континуитет од зачећа до васкрсења, што другим речима значи да пре, за време и после земаљског живота у телу, које се користи кисеоником за дисање, ми пред собом имамо биће које је створено по лику Божијем и чији живот као такав има апсолутну вредност.

У овом осврту задржали бисмо се на изванредно луцидној упитаности оца Џона Брека над тим да ли човек који се данас, говорећи језиком еволуционизма, назива и поима као Homo sapiens, а библијским језиком Адам, људска личности створена по лику Божијем позвана да у сарадњи са својим Творцем оствари божанско подобије односно светост или живот вечни, може достићи исто то призвање уколико је њен творац човек.
It is no exaggeration to say that we found ourselves today at a radical juncture in human existence, one that will have more far-reaching consequences than any that has preceded it. Speaking from an evolutionary point of view, scientists are predicating that in the developmental scheme of things, Homo sapiens – whom Scripture identifies as Adam, the human person created in the image of God and called to attain the divine likeness, or holiness – is currently drawing near to extinction and is destined to give way to Homo scientificus.  

Основна карактеристика Homo scientificus-а, бића новога доба, састоји се не само у томе што се оно савременим технологијама одражава у животу, већ што је њима и дефинисано. Суштину проблема Џон Брек види у следећем:
Recent scientific applications, from pacemakers for the heart to microchips implanted in the brain, have produced precisely that: human beings whose normal biological functioning is enhanced by technological wizardry. (…) To some, this represents the fulfillment of the gospel promise, that the dumb will speak, the blind will see, and the lame will walk. To others, it means that the line between human and artificial life is perilously thin. While neuroimplants may allow some patients to recover physical movement and others to communicate or to activate thought-controlled limbs, this new technology also poses a potential threat to personal autonomy. If electronics allow us to control, they could also allow us to be controlled, and the question is, By whom and to what end?
Оно што из реченог произилази јесте то да се различитим експериментима природни закон жели заменити људском инвентивношћу. Иако су поједини резултати заиста фасцинантни и човек их доживљава као изванредно ослобођење од природе која га на својеврстан начин подређује и ограничава, поставља се питање да ли убрзо неће доћи до тога да своју подређеност природном закону човек замени подређеношћу човековој инвентивности и машти. 

За Џона Брека ова промена човека створеног према лику и подобију Божијем у човека фабрикованог према његовим страстима и жељама је пре револуционарна него еволутивна. Етичко питање које ова револуција повлачи јесте: Да ли је Homo scientificus заиста људско биће? Или би, као што су то неки предложили, било умесније говорити о Res scientificus-у, људском бићу преиначеном у технолоши софистицирану ствар или објекат?

Уколико вас занима православни поглед на савремена биоетичка питања, препоручујемо читање књиге у целини, а прочитано можете допунити и другом Брековом књигом The Sacred Gift of Life: Orthodox Christianity and Bioethics (Народна библиотека), као и књигом Митрополита Николаја Хаџиниколауа, Слободни од генома: приступи православне биоетике (Народна библиотека). О искушењима човеко-бога, препоручујемо изванредну књигу Бертрана Вержелија, La tentation de l'homme-dieu.

Нема коментара:

Постави коментар