четвртак, 09. август 2018.

Саади о ћутању

”Чуваjмо се: претеране речитости, измештених изјава, ужурбаног настојања да било шта кажемо о било чему, предугих разговора,...” само су нека од упозорења зен учитеља, Риокан Тајгуа, о злоупотреби речи. Јутрос размишљах о снази које имају речи да покрену, ослободе, надахну. Јутрос размишљах и ономе што је тако лепо приметио Франсуа Касинжена Треведи пишући о слободи говора у оквиру својих блиставих редова о речи која васкрсава, где примећује: ”Слобода говора се не састоји у изразима дрскости, већ у покретању огромног континента неизреченог.”
У далеком, 13. веку, ирански песник, Абу Мухамед Мошареф ал-Дин бин Абдалах Ширази (1210-1292), познат под именом Саади, што у преводу значи: ”Поручник Саада”, где ”са’ад” значи ”бити срећан”. Дакле, овај ”поручник срећних” који је, како његов биограф Давлачах бележи, тридесет година провео у учењу, тридесет у путовању и тридесет у молитви и писању, за собом је оставио две изванредне збирке које се сматрају највећим споменицима персијске књижевсности: песничку збирку ”Воћњак” и збирку анегдота ”Ружичњак”.



У ”Воћњаку”, језиком који одликује мудраце Блиског Истока, Саади оставља кратку приповест о значају ћутања:
Такаш је открио тајну својим чуварима тражећи од њих да је даље не шире. Та тајна, којој је требала цела година да се успне од његовог срца до његових усана, градом се раширила за само један дан. Љутит, Такаш заповеди џелатима да казне кривце. Али један од окривљених одговори принцу:
- Сам си крив за грешку коју смо починили. Дакле, помилуј нас! С обзиром да ниси знао како да реку задржиш на њеном извору, не тражи начина како да је насипима задржиш онда када преплави земљу. Задужи чувара да бди над твојим накитом, али никог не задужуј да бди над твојом тајном.

Приповест је из које Саади извлачи следећи закључак:
Господар си сваке своје неизговорене речи. Једном када је она изашла из твојих уста, постајеш њеним робом.
Када ђаво побегне из затвора, ниједна молитва, ниједна претња, неће га приволети да се у затвор врати.
Дете које развеже језик којим је задржаван необуздани коњ, ни сто атлета га после неће моћи ухватити. 
Мудре Саадијеве савете који данас имају посебну тежину услед наше интернет комуникације можете допунити Риокановим упозорењима о злоупотреби речи

Нема коментара:

Постави коментар