Селин Сиорак о Жером Леженовом поимању генетике

Решавајући летњи квиз из генетике, на поклон добијам књигу Селин Сиорак, Ембриону, љубави моја. Жером Лежен у Меривилу. На последњој страни корице сажетак романа заснованог на истинитом догађају:

Тог чувеног дана месеца августа 1989. године, у граду Меривилу, у америчкој држави Тенеси, све је узаврело. Јато новинара сјатило се у судницу у којој ће судија Дејл Јанг морати да одговори на питање које се последњи пут поставило пре неких 3000 година.

Случај: брачни пар у процесу развода, Мери и Џон Дејвис, расправљају власништво седам залеђених ембриона. Разводећи се, супружник тражи да се ембриони униште, док супруга инсистира на томе да се сачувају.

Како ће амерички суд правде решити спор?

Адвокат Мартин Палмер моли професора Жерома Лежена, француског генетичара који је открио узрок тризомије 21, да дође и сведочи.

Постављено питање: ембриони јесу ли они ”роба” и као такви могу ли се сматрати покретном имовином и бити уништени? Или је реч о младим живим бићима, њиховој деци, у ком случају би Мери Дејвис имала пуно право да тражи старатељство?

Прича је веома поучна и може бити од интереса свима који се занимају за статус ембриона.При томе веома је питко написана и чита се у даху. Овде бисмо издвојили само један њен део.

Професор Жером Лежен је цело преподне сведочио. У судници се ни мушица није могла чути. Од судије до жене која је у сали скицирала ликове више нико није мицао. Сви су слушали упечатљиво професорово излагање да су готово и заборавили на паузу. За време ручка одвија се нешто растерећенији разговор између професора Лежена, двојице адвоката и њихових секретарица:

Недавно сам у Библији прочитала део који се односио на призив пророка Јеремије, рекла је Феј. Бог га позива, иако је он тада био само дете, рекавши му: ”Прије него те сазнах у утроби, знах те; и прије него изиде из утробе, посветих те”. Према Светом Писму, душа је заиста ту, још од постања!

- Убеђен сам у то, потврди професор.

- Ваше позивање, малопре, на различита значења речи ”концепција”, подсетило ме на уводно поглавље Јеванђеља по Јовану, додао је Мартин Палмер. То и не изненађује: поједини Ваши коментари наликовали су - извините ме - на саме Христове речи онако како их нам преносе Јеванђеља.

- Не могу Вас спречити у томе да то кажете, али ми Ви тиме чините исувише велику част - одговорио је професор са устручавањем.

Генетика показује како се на самом почетку налази порука и та порука је уписана у живот, и та порука је живот, са жаром је објашњавао професор. Уколико је та порука људска, тај живот је људски. То није ништа компликованије од тога! Генетика је управо то: уколио то разумемо, разумемо генетику. Имате право што то доводите у везу са почетком Јеванђеља по Јовану. Оно нам каже: ”у почетку беше Реч”. То је савршено тачно.

Микробиологија нас учи, наставио је даље професор, да материја није жива, већ да је дух, информација та која је оживотворава! Поприлично сам задовољан и умирен тиме што је научницима требало две хиљаде година да би разумели оно што је већ било записано код светог Јована: да све почиње са Речју, другачије речено са поруком. ДНК је порука. Видите, модерна наука не доводи у питање Библију: напротив, потврђује њену основаност.

Шта је људско биће? Наука тврди да је то члан наше врсте. А шта је личност? Наука одговара да је то живо људско биће. Ембриони који се чувају у леду су жива људска бића.

Имате право, Мартине: одговор на питања која себи постављамо налазе се у Јеванђељима. Тамо постоји реченица која ваљано расуђује о свему реченом и то једном за свагда. Она једноставно каже: ”кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.” Уколико то техничари и политичари не забораве, технологија ће остати у служби човечанства; али уколико они то, на несрећу, забораве имаћемо посла са неприродном биологијом и можемо очекивати да будућност човечанства постане веома мрачна.

Препоручујемо читање Сиораковог романа Ембриону, љубави моја. Жером Лежен у Меривилу у целини, а прочитано се може допунити и Хабермасовим размишљањем о веровању и знању у плуралистичком секуларном друштву као и изванредним поетско-философским искуством ватрене ноћи Ерика-Емануела Шмита.