
Као што то у предговору овој књизи Питер Бутенеф подвлачи, намера оца Џона Брека је у томе да покаже како, према православном предању, људска личност представља јединствен континуитет од зачећа до васкрсења, што другим речима значи да пре, за време и после земаљског живота у телу, које се користи кисеоником за дисање, ми пред собом имамо биће које је створено по лику Божијем и чији живот као такав има апсолутну вредност.
У овом осврту задржали бисмо се на изванредно луцидној упитаности оца Џона Брека над тим да ли човек који се данас, говорећи језиком еволуционизма, назива и поима као Homo sapiens, а библијским језиком Адам, људска личности створена по лику Божијем позвана да у сарадњи са својим Творцем оствари божанско подобије односно светост или живот вечни, може достићи исто то призвање уколико је њен творац човек.
It is no exaggeration to say that we found ourselves today at a radical juncture in human existence, one that will have more far-reaching consequences than any that has preceded it. Speaking from an evolutionary point of view, scientists are predicating that in the developmental scheme of things, Homo sapiens – whom Scripture identifies as Adam, the human person created in the image of God and called to attain the divine likeness, or holiness – is currently drawing near to extinction and is destined to give way to Homo scientificus.
Основна карактеристика Homo scientificus-а, бића новога доба, састоји се не само у томе што се оно савременим технологијама одражава у животу, већ што је њима и дефинисано. Суштину проблема Џон Брек види у следећем: