Сањаоница: Momcilo Nastasijevic

БЛАГОСЛОВ

Да у животу познаш присуство, моћ и светлост властите душе.

Да спознаш да никад ниси сам,

да те душа својом светлошћу и присношћу

интимно повезује са дамарима васељене.

Да имаш поштовања према властитој посебности и

различитости.

Да спознаш да је обличје твоје душе непоновљиво,

да је пред тобом јединствено назначење,

да иза фасада твог живота постоји нешто што се

лепо, добро и вечно одвија.

Да научиш себе да гледаш са истим оним задовољством,

поносом и очекивањем са којим те Бог види у сваком тренутку.

Џон О'Доноху

РЕЧ ДАНА

Као што пупавац прави гнездо у рупама дотрајалих зидова, тако и дух обитава у рушевинама нашег знања. Јеванђеља су једина књига чије постојање не представља понижење за неписмене.

Кристијан Бобен

Човек говори Богу

Знам да си скривен у морима сјања,
Али те стигне дух који те слути;
Небо и земља не могу те чути,
А у нама је твој глас од постања.

Једино ти си што је протуречно —
Кад си у срцу да ниси у свести. . .
На ком се мосту икад могу срести,
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно!

Води ли пут наш к теби, да ли води?
Крај и почетак — је ли то све једно?
Ко печате ти чува неповредно,
Ко твојим страшним границама ходи?

Јесмо ли као у исконске сате
Налик на твоје обличје и данас?
Ако ли нисмо, каква туга за нас,
Ако ли јесмо, каква беда за те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?
Твој део или противност од тебе —
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,
И мркне крај твог светила што сјаје.

Самотан свугде и пред свим у страху,
Странац у своме и телу и свету!
И смрт и живот у истоме даху:
Вечно ван себе тражећ своју мету.

Јован Дућић

Сањаоница

среда, 17. фебруар 2016.

Кроз француски језик и културу са Момчилом Настасијевићем