"Академија оспособљава човека за духовну и интелектуалну самосталност, за активно запажање и мишљење, за истраживање па, дакле, и за духовну слободу", забележио је, размишљајући о томе чему нас учи академија, истакнути руски философ Иван Александрович Иљин.
У доба које недвосмислно изискује да се размишљању вратимо и на њега озбиљно усредсредимо, како бритко оцењује Жаклин Барус-Мишел у својим редовима о урушавању размишљања, овог пута желимо да тој теми приступимо из перспективе човека који је важио и даље важи за једног од најдубљих созерцатеља људксе душе, америчког песника либанског порекла Халила Џубрана (6. јануар 1883-10. април 1931).
У свом најпознатијем делу под називом Пророк, Халил Џубран је o поучавању записао:
Нитко вам не може открити ништа осим онога
што је већ лежало полууснуло, у почецима вашег знања.
Учитељ који се шеће у сјени храма, међу ученицима,
не даје од своје мудрости него од своје вјере и своје љубави.
Ако је доиста мудар, не нуди вам да уђете у кућу његове мудрости
него вас радије води до прага вешег духа.
Звјездар вам може говорити о својем поимању свемира,
али вам он не може дати својега поимања.
Музичар вам може пјевати о ритму који је у цијеломе свемиру,
али вам не може дати ухо које хвата ритам, ни глас који га одражава.
А онај који је упућен у науку о бројевима
може говорити о подрућјима тежине и мјере,
али вас не може одвести онамо.
Јер виђење једног човјека
не узајмљује своја крила другоме човјеку.
И као што сваки од вас стоји у Божијем знању
тако мора сваки од вас бити сам у својем познању Бога
и у својем поимању земље.
Прочитано можете допунити изванредним редовима Ивана Иљина о томе чему нас учи Академија, а Халил Џубрановог Пророка препоручујемо да прочитате у целини.
Нема коментара:
Постави коментар