Готово сви примећујемо да када је реч о одлучивању, одлуке доносимо на два различита начина. Једне су рационалне и њих углавном образлажемо одговарајућим аргументима. Друге су засноване на интуицији, предосећајима и углавном се не заснивају на некаквим одређеним нити јасним разлозима, осим оног да "другачије нисмо могли". Уколико сте се икада питали о томе како уопште доносимо одлуке? Да ли је реч о једном и истоветном начину одлучивања или о двама различитим? Да ли је боље одлучивати на основу разума или на основу интуиције? - онда би вас сигурно занимала изванредно написана књига аргентинског научника Маријана Сигмана (21. октобар 1972), Тајни живот мозга: како мозак размишља, осећа и одлучује.
Претежно, примећује Маријано Сигман, рационалност повезујемо са знањем, док нам природа емоција измиче и делује некако мистериозно и у бити необјашњиво. Да би поближе објаснио овај феномен, позвао се на експеримент који су у Паризу извели његови ментори, неуронаучници, Лионел Накаче и Станислас Деен.
Наиме, они су толиком брзином пројектовали низ слика са бројевима које њихови посматрачи нису били у могућности свесно да опазе, тако да им се чинило као да на платнима у суштини ништа и није било пројектовано. Овај облик презентације, који не укључује свест, назива се сублимираним. Од испитаника је потом тражено да кажу да ли је приказани број, а који они нису могли свесно опазити, био већи или мањи од броја пет. На њихово велико изненађење у већини случајева њихови су одговори били тачни. Испитаници су веровали да је у процесу њиховог одлучивања пресудан био предосећај, док су научници знали да је до одлучивања долазило у подсвести при чему је у сам процес доношења одлуке био укључен готово идентичан механизам ономе који се ставља у погон када се доноси свесна одлука. То је овим последњима омогућило да закључе како се одлучивање на основу предосећаја не разликују много од рационалног. Међутим, оно што је интересовало Маријана Сигмана било је да још детаљније сагледа богатство овог несвесног одлучивања за које се обично каже да подлеже оном што се у народу неретко чује: "следи своје срце" или "прати шта ти утроба каже".
Моја колегиница Марија Јулија Леоне, неуронаучник и међународно признати шахиста, и ја, извели смо експеримент служећи се шаховском таблом за коју, уколико следимо Борхесов концпет, произилази да је шах метафора живота. Суочила су се два врхунска играча. Имали су тридесет минута да направе низ одлука у правцу организовања својих армија. На табли се водио рат до истребљења и емоције су достигле тачку усијања. За време трајања игре пратили смо откуцаје њихових срца. Откуцаји срца су - као и напетост - расли како је игра одмицала, како је време текло и како се партија приближавала крају. Откуцаји су постајали бржи и када би противник начинио грешку која би имала последице по коначан исход партије.
Међутим, најупечатљивије што смо открили било је ово: неколико секунди пре но што би игач погрешио, откуцај његовог срца би се променио. То значи да у ситуацији са безброј могућности, где је комплексност приближна оној са којом се сусрећемо у свакодневном животу, срце успаничи пре но што донесе погрешну одлуку. Када би играчи били у могућности то да препознају, када би умели да чују оно што им властито срце говори, можда би успели да избегну многе од почињених грешака.
Речено Сигман објашњава тиме што тело и мозак држе кључеве одлучивања много пре но што ми тога уопште и постанемо свесни.
Емоције изражене нашим телом функционишу попут аларма који нас упозорава на могуће ризике и грешке. Речено поништава уврежено мишљење према којем интуиција припада домену магије или прорицања. Не постоји сукоб између предосећаја и знања.
Наиме, закључује овај аргентински научник, доказало се управо супротно: "интуиција функционише руку под руку са разумом и расуђивањем, свепрожета је знањем."
Прочитано можете допунити изванредним Шпидликовим редовима о ослушкивању срца или нешто другачијом перспективом каква је у Хабермасовим размишљањима о односу између вере и знања у плуралистичком секуларном друштву. У сваком случају, ову изванредно написану студију Маријана Сигмана, Тајни живот мозга: како мозак размишља, осећа и одлучује, препоручујемо вашој пажњи у целини, а ми ћемо јој се убрзо изнова вратити.
Нема коментара:
Постави коментар