У новембар са Миком се бежи из Новог Сада

Андре Пишо размишљајући о човеку који се тражи. анализира чувени натпис са Аполоновог храма у Делфима "Познај самог себе" и бележи како је реч о "позиву на тражење, на самоосмишљавање, самоостваривање." Јер, како у наставку подвлачи: "управо у том тражењу човек сам себе познаје; али се познаје као онај који се тражи, а не као несавршени резултат потраге која је још увек у току". О тражењу себе, писао је и Силван Тесон бежећи на обале Бајкала где би у миру могао да размишља о слободи и покушају самопознања. Мирослав Мика Антић (14. март 1932-24. јун 1986), човек посебна кова, би у јесен, кад наступи новембар, бежао из Новог Сада бежећи од себе, не би ли се у том бегу опет изнова проналазио и увек изнова губио, заборављао. 

У јесен увек нестанем из Новог Сада. Чиним то зато што се сваког новембра, као по неком смушеном правилу, поново заљубљујем у стари мост под Тврђавом, у лавиринт кривудавих сокачића око Матице Српске и Темеринске пијаце, у два прозеба лабуда који кашљуцају у језеру Дунавског парка, у једну виолину код "Мараса" или две виолине код "Столца" и што све беспомоћније прирастам за ове улице, за сву ужурбаност пролазника, за лепршање јутарњих и вечерњих издања на Булевару и за шарени лом излога  који крупним четвртастим очима јуре у измаглицу и монотоно сивило просуте кише.
Вероватно знате шта значи заборавити себе на неком углу, дуж неких дрвореда, под неким прозором... значи: остати овде заувек. И нека то изгледа невероватно и романтично, значи: сећати се тамо чак на Сен Жерману малог бифеа "Ловац" иза Дневника или под кремаљским кулама са носталгијом мислити на барокну фасаду новосадске општине, или у бетонској вртоглавици Менхетна пожелети једно спокојно поподне на обронцима каменичке обале.
Једном су ме питали зашто сам тако гимназијски заљубљен у Нови Сад. Нисам умео да одговорим. Јер са најдражим градом је као и са најдражом женом: никад нећемо успети да објаснимо ни себи ни другима шта нас је то тако везало... 

Речено се надовезује на један од Микиних дописа, послатих године 1986. из Сомбора у којем бележи: "Кад се поново родим, ето, пробаћу да се бавим и другим стварима. Сад ме интересује само нежност."

Прочитано можете обогатити Џон О'Донохуовим благословима, али се свакако вратите Микиним дописима из изванредне збирке, Издајство лирике.