Кад дође зима

Кад дође зима, у мени тиња само једна жеља: повући се у кућу, направити топао напитак, увући се под ђебе и отворити књигу... И тада почну пред очима да ми се одвијају чудеса. Сећам се како је моја мајка понекад имала обичај да прекине моје читање пред спавање и приупита ме о последњем пасусу или реченици коју сам прочитала. Ретко кад сам успевала да јој одговорим на задовољавајући начин. Њу је то помало бринуло. Признајем и мене - понекад. Али ипак данас разумем оно што ономад нисам - књига је свет који нас одводи далеко од пасуса, редова и слова. Књига је свет за себе и постојбина оних чији дух не успева да се задовољи светом. Постоје светови у које само књига може да нас уведе.

Отворимо књигу и пожелимо себи срећан пут!