Као и прошле, и ове године бенедиктински монах и песник Франсуа Касинжена Треведи, упућује божићну честитку:
Свима онима који ће посетити ову страницу, по навици, из радозналости или из пуке случајности,
Свим "пријатељима", мање или више познатим, или сасвим непознатим, који прате ову страницу током године,
Свима, дакле, ма где да се налазе на свом путу, у свом ишчекивању, у сопственој ноћи;
Тамо где су са својом вером, или сумњом, или уздржањем, својом жељом да изнова поверују;
Нека је
ЛЕП БОЖИЋ
Не само сретан (то звучи исувише лако, чињенично, безукусно), него леп Божић, дубок Божић, Божић испуњен озбиљношћу,
у таинственом ослушчкивању торжествене речи,
у присном усвајању тајновитог присуства,
са храбрим прихватањем свега онога што око нас
настоје да начине од Божића,
у способности тиховања и допуштања да у нама надођу
велика питања која чине достојанственост жена и мушкараца,
и мирења са тиме да "не постоји место у гостионици",
то јест да ни једна гостионица не може да прими тајну која нас обујмљује
нити величину питања која нас преплављују.
"И пови га, и метну га у јасле" (Лк 2, 7).
Божић, "ојагњивање" Марије,
Божић, погреб Божији,
Клијање Божије у наслагама наше земље,
Цветање Божије на површини наших бездана.
Онај којег је велика љубав положила на сламуНека је благословено празник живота којег смо учесници!
допушта да му се приђе: Ватра је о коју се можемо и огрејати.
Ноћ у којој се укидају све привилегије, наше, наравно,
али и оне којима смо накарадили и самога Бога,
толико страног нашим сновима о свемоћности.
Нема коментара:
Постави коментар